Nove generacije, iste igre

Kako polako ulazimo u drugu godinu pandemije, mnoge stvari koje su ranije zauzimale sporedne uloge u našim životima polako se pozicioniraju kao svakodnevne potrebštine. Kako su Zoom, Microsoft Teams i Google Drive postali nezaobilazni u dnevnoj poslovnoj komunikaciji, vesti i informacije su se takođe dodatno centralizovale na društvene mreže. Pored onih najkonvencionalnijih kao što su Facebook i Twitter, svedočimo i kolosalnom rastu jedne do skoro potpuno anonimne platforme – TikTok.

Činjenica da je većina stvari vezano za ovu društvenu mrežu i dalje manje više nepoznata široj javnosti postaje zabrinjavajuća onog trenutka kada shvatimo da trenutno broj aktivnih korisnika ove mreže premašuje broj stanovnika u Evropi (skoro 700 miliona).

Obzirom na tu činjenicu, vreme je da se bolje upoznamo sa ovom platformom, njenim dobrim i lošim strama. TikTok je aplikacija za deljenje kratkih sadržaja na kojoj korisnici snimaju video klipove između 15 i 60 sekundi uz pomoć raznih filtera, uglavnom propraćene muzikom. Platforma se sastoji od beskrajnog niza videa koji se korisnicima prikazuje čim otvore aplikaciju i algoritam od prvog korišćenja počinje da pamti i nalazi sadržaje za koje smatra da bi se korisniku svideli. Algoritam se “hrani” korisničkim ponašanjem: koliko dugo se određeni tipovi sadržaja gledaju, koje pesme i zvukovi se najčešće koriste kao i preko lajkova i komentara koje korisnici ostavljaju na sadržajima u kojima uživaju. Razlika između TikToka i drugih socijalnih platforma ogleda se u tome što TikTok predstavlja platformu za zabavu, radije nego za objavljivanje određenih životnih događaja korisnika, takozvanih lajfstajl platformi. Ovo suštinski znači da je ljudima draže da gledaju jedni druge kako bi čuli razna mišljenja, možda nešto novo naučili ili prosto zabavili jedni druge kroz pevanje, ples, trikove ili talente, ka  i da krajnji cilj nije dostizanje i održavanje popularnosti. Većina sadržaja koji dostignu viralni status uglavnom se vezuju za manje-više anonimne korisnike koji ne moraju nužno da održe tu vrstu popularnosti na narednim videima.  

Pogotovo od početka pandemije, korisnici su počeli sve više da se okreću TikToku kao primarnoj adresi za zabavu, opuštanje i povezivanje. Iako se pojavio tek 2017. godine na međunarodnom tržištu, za kratko vreme je eksponencijalno povećao svoj broj korisnika, među kojima su ključna demografija deca i mladi. U istraživanju obaveljnom 2019. godine, 41% korisnika TikToka ima između 16 i 24 godine.    

Teško je objasniti po čemu se TikTok razlikuje od ostalih aplikacija kojima posvećujemo vreme u toku dana, ali najjednostavnije rečeno, ova aplikacija u ovom trenutku predstavlja neopterećujuću zabavu bez ikakvih skrivenih namera – nema reklama, nema poznatih ličnosti (mada su i one počele da se priključuju polako) i nema tema koje su nepogodne, za raziku od drugih društvenih mreža kao što su Facebook i Instagram. Makar tako deluje na prvi pogled. 

Naravno, kao i sve druge društvene mreže, TikTok nikako nije savršen. Za početak, vlasnik TikToka, ByteDance je ogroman kineski tehnološki konglomerat koji održava bliske veze sa kineskom vlašću. Kompanija je otvoreno naglasila da se podaci korisnika sa aplikacije skladište na serverima u Kini, ali iako se u Kini deljenje podataka sa državom smatra opštom praksom, u Evropi i Americi makar formalno to nije slučaj. Upravo zbog toga je TikTok naleteo na razne probleme sa stranim vladama koje aplikaciji zameraju netransparentnost kada su u pitanju uslovi korišćenja, prikupljanje podataka kao i odnos sa oglašivačima. U februaru 2021. Evropska ogranizacija potrošača (BEUC) podnela je pritužbu protiv TikToka pozivajući se na istraživanje koje su sproveli u kojem su naveli brojna kršenja EU zakona o potrošačima. Među najznačajnijim nalazima naveli su nejasne i dvosmislene uslove korišćenja koje aplikaciji daju za pravo da koristi, deli, reprodukuje i uklanja sadržaje koje korisnici kače, kao i neadekvatnu zaštitu maloletnika od skrivenih oglašivača i potencijalno štetnih sadržaja. BEUC je takođe naglasio da kada je u pitanju prikupljanje ličnih podataka, prikupljanje i rukovođenje podacima nije jasno objasnjeno, što može ukazivati na kršenje evropske Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).  

Naime, u Americi je aplikacija nazivana “Trojanskim konjem” zbog rastućih tenzija između Vašingtona i Pekinga i bivša američka administracija ozbiljno je razmatrala zabranu platforme u okviru SAD. Ovaj potez bi svakako bio veliki udarac za aplikaciju i kompaniju, zbog velikog broja korisnika i dela tržišta koje bi im bilo zatvoreno. Ovi planovi su se ipak zadržali na rečima i platforma i dalje nesmetano operiše u okviru Amerike, i njen uticaj je svakako vidljiv. Krajem prošle godine, dok je američka predsednička kampanja bila u punom jeku, društvene mreže identifikovane su kao ključno mesto za dopiranje do mladih koji prvi put imaju pravo glasa, i među njima se TikTok posebno izdvoijo. Zato nije bilo iznenađenje kada su kandidati počeli masovno da se priključuju na mrežu u želi da se približe ovoj demografiji, iako su zvanične plaćene političke reklame bile zabranjene. 

Međutim mladi su ipak uzeli stvari u svoje ruke, kreirajući sadržaje fokusirane na političku komunikaciju. Kroz istraživanje kanditata, njihovih političkih platformi i analiziranje njhovih govora, prethodnih političkih stavova i dela stvoren je jedinstven ekosistem za mlade koji su imali želju da se informišu i donesu odluku o tome za koga bi želeli da glasaju. Ova politička komunikacija oslanjala se dosta na subverzivne delove popularne kulture i na taj način pomogla u kreiranju nove generacije biračkog tela u SAD. U razgovor su se čak uključili i razni mediji, najuspešnije Washington Post, koji su prisvojili ovaj pristup u svom saopštavanju u želji da se preko platforme približe mladim glasačima.  

Prema izveštaju o transparentnosti koji je TikTok objavio krajem februara 2021, uticaj platforme bio je vidljiv i u činjenici da je sama aplikacija postavila obaveštenja na 6,978,395 video sadržaja koji su se bavili izborima i usmeravala korisnike na posebno napravljenu stranicu posvećenu zvaničnim informacijama o glasanju i izbornom procesu.

TikTok je takođe ozbiljno pristupio obeležavanju i uklanjanju sadržaja, uklanjajući 347,225 videa koji su propagirali lažne vesti i dezinformacije vezane za predsedničke izbore i izborni proces, čak i nakon što su rezultati bili objavljeni. Slična stvar urađena je i u vezi sa koronavirusom, gde je zvanična COVID-19 informativna strana aplikacije sa savetima i obaveštenjima o pandemiji pregledana 2,625,049,193 puta od strane korisnika.  

Iako ovi primeri ukazuju na odgovorno ponašanje kada je u pitanju proizvodnja i deljenje sadržaja na društvenim mrežama, ipak postoje razlozi za sumnju da situacija nije ista u zemlji odakle platforma potiče. U vreme kada je skoro sva svetska i medijska pažnja bila okrenuta ka događajima u Hong Kongu, sadržaji o protestima bili su skoro nepostojeći na TikToku. Mnogi su ovo protumačili kao promišljen alat za cenzuru od strane kineskih vlasti, obzirom da pretrage sa ključim rečima vezanim za protest na aplikaciji izbacuju jedva do 20-ak rezultata, dok na primer, Twitter i Instagram izbacuju hiljade, ako ne i stotine hiljada rezultata. U korist ovom argumentu ide i činjenica da su pretrage za sadržaje o protestima na Tjenanmenu takođe skoro nepostojeće u okviru aplikacije. Sve ovo vezuje se za slabo objašnjeni hibridni pristup uklanjanju sadržaja koji TikTok upražnjava – nije u potpunosti jasno koliko ljudi radi na pregledanju i uklanjanju potencijalno štetnih sadržaja, kao i koji su tačni parametri za takve korake. Iz primera protesta u Hong Kongu može se zaključiti da su određene reči i pojmovi automatski stavljeni na crnu listu i uklonjeni, nezavisno od sadržaja samih objava. Jedan razlog za ovo može biti želja Kine da čvršće kontroliše međunarodni narativ o svojoj zemlji kroz ovakav posredni pristup koji im omogućava pregled i aminovanje sadržaja koji izlaze u svet. 

Još jedan skorašnji slučaj ove opasne prakse je slučaj doktora Li, kineskog uzbunjivača koji je među prvima progovorio o koronavirusu krajem 2019. godine, navodeći da zvaničnici umanjuju ozbiljnost situacije i da je virus mnogo opasniji nego što se misli, nešto što smo ubrzo svi spoznali. Doktor Li je brzo prozvan izdajnikom i diskreditovan od strane vlasti, i tehnološke kompanije pokrenule su urgentnu kampanju uklanjanja svih sadržaja koji su se slagali sa doktorovim tvrdnjama ili ih reprodukovali. Kako je navedeno, ovi sadržaji nisu se uklapali u tačno kolektivno pamćenje, to jest u viđenje istorije prema kineskoj vladajućoj stranci prema kojem se određuje validnost činjenica koje se dele, on i oflajn. Doktor Li je izgubio bitku sa koronavirusom 6. februara 2020, ali je činjenica da njegov lik i delo i dalje cirkulišu i prepoznati su u krugovima kineskih onlajn aktivista i uprkos pritiscima na mrežama je svetla tačka u mraku cenzure. 

Jedan od ključnih problema sa svim ovim primerima i dobre i loše prakse ogleda se u centralizovanost TikToka za englesko govorno područje. Naime, u BEUC-ovom istraživanju je zaključeno da je aplikacija svoje uslove korišćenja i pravila privatnosti prevela samo na nekoliko evropskih jezika, što može predstavljati problem za korisnike. Takođe može predstavljati problem i za sam TikTok pošto im jezička barijera može otežati obeležavanje i uklanjanje štetnih sadržaja i dezinformacija. Dok se ovo ne promeni, možemo samo da posmatramo ove primere i da pokušamo da se bolje upoznamo sa njenim delovanjem i uticajem,  kao i da specijalnu pažnju posvetimo tome kako se mladi snalaze u ovom okruženju.  

Povodom ovonedeljnog upozorenja Interpola MUP-u Republike Srpske da se spremaju masovna samoubistva mladih na TikToku, potvrđena je pretpostavka da ovo nije novi fenomen, samo je ovoga puta platforma nova – to samo ukazuje na činjenicu da je ovo problem koji neće nestati, tako da je imperativno pristupiti mu na pravi način. Ovo svakako nije prvi put da je TikTok imao fatalan ishod po pripadnike mladih generacija. Pre malo više od mesec dana je jedan dečak na sličan način izgubio život u Srbiji pokušavajući da uradi “izazov” koji je bio postavljen na TikToku. Među nekim komentarima na ove vesti našli su se apeli da određeni operatori zabrane TikTok zbog verovanja da deca nemaju uvek sposobnost da se zaštite na mrežama. Ali ovo ne mora nužno da bude slučaj – naime mnogo bi korisnije bilo da se sa decom komunicira upravo o ovim društvenim mrežama, kao i potencijalnim opasnostima koje one mogu da nose. Zabravnjivanje i filtriranje ovakvih platformi samo može dovesti do njihove povećane popularnosti, jer kao što svi znamo to ih čini interesantnijim, pogotovo za decu i tinejdžere.

Pre nekoliko godina su se ovakvi izazovi pojavljivali na Instagramu, a pre toga na Tviteru i Fejsbuku. Konstruktivniji pristup bi bio ulaganje u obrazovanje mladih i ranjivih grupa o odgovornom ponašanju na društvenim mrežama, u školama ali takođe i od strane roditelja i društva. To bi podrazumevalo ozbiljne razgovore o mogućim posledicama učestvovanja u opasnim radnjama koje mogu biti štetne po psihičko i fizičko zdravlje. Ideja da se ove društvene mreže i platforme mogu izbrisati iz života mladih previše su izvan granica mogućeg u današnje vreme i zato akcenat mora da bude na učenju i razumevanju, a ne na izbegavanju. U krajnjem slučaju, kada se koriste odgovorno, ove platforme mogu biti veliki izvor znanja, zabave i druženja.

Ipak, pored mnoštva problema, broj korisnika TikToka uporno raste. Jasno je da taj eskapizam koji ljudi pronalaze na ovoj platformi predstavlja promenu od onoga što smo navikli da nam je u ponudi kada su u pitanju društvene mreže – način interakcije i komunikacije prilagođen je današnjici, pogotvo u situaciji kada su društvena okupljanja svedena na minimum, predstavlja plodno tle za razne grupe ljudi, ali u istom dahu i za prevazilaženje tih podela i prelazak preko granica određenih grupa.

U samo nekoliko pokreta prstom možemo videti šta da skuvamo za večeru, koja je najslušanija pesma ove nedelje, kako bi se današnji tinejdžeri oblačili da su živeli u 80-im, kako da se našminkamo da zavaramo kamere koje prepoznaju lica ili kako da isperemo suzavac iz očiju, šta nam je ljubimac u podznaku, kako bi se svetske zvezde zvale da su iz Srbije, kao i iz kog bi mesta bile.



Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.

Čitaj još: