Šta predviđaju novi predlozi policijskih propisa
Analiza novog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, Nacrta zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, kao i novog radnog dokumenta procene uticaja koju obrada biometrijskih podataka ima na prava i slobode građana, pokazuje da suštinski problemi primene intruzivne tehnologije nisu otklonjeni.
Konkretno, Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima omogućava se masovna, neselektivna obrada biometrijskih, odnosno posebnih podataka o ličnosti, kroz snimanje javnih prostora i skladištenje snimljenih materijala. Kako je opisano u radnom dokumentu procene uticaja, biometrijski podaci se prikupljaju detektovanjem lica tokom snimanja i izdvajanjem biometrijskih podataka iz fotografije kreirane iz video zapisa. Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama predviđa da se fotografije sa biometrijskim karakteristikama lika čuvaju 72 sata od momenta kreiranja. Ovi procesi se odvijaju u okviru nadležnosti policije, što znači da se biometrijski podaci neselektivno prikupljaju i čuvaju bez primene postupka propisanog za posebne dokazne radnje, odnosno bez odobrenja nadležnog suda.
Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima definiše kada ovlašćeno službeno lice može da koristi softver za obradu biometrijskih podataka za potrebe identifikacije. Reč je o slučajevima pronalaženja izvršioca krivičnog dela ili pripremnih radnji krivičnog dela koje se gone po službeno dužnosti, kao i pronalaženja nestale žrtve krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Međutim, utvrđivanje identiteta na ovaj način podleže uslovima iz Zakonika o krivičnom postupku, mada nije sasvim jasno koji bi se postupak za primenu posebnih dokaznih radnji primenjivao, s obzirom na to da su za svaku od ovih dokaznih radnji propisani drugačiji uslovi.
Nacrti zakona opisuju dve vrste pristupa, automatizovanu i poluautomatizovanu pretragu biometrijskih podataka, ali je razlika između ove dve vrste obrade, umesto u nacrtima zakona, definisana u radnoj verziji procene uticaja. Automatizovano pretraživanje biometrijskih podataka ograničeno je ili na lokacije ili na lica iz bezbednosnih profila i podrazumeva pretragu koja se vrši u realnom vremenu (uživo). Poluatomatizovana obrada predstavlja retroaktivnu pretragu biometrijskih podataka za potrebe identifikacije, gde se biometrijski podaci iz sistema koriste za pretragu drugih baza MUP-a, ili kada je za već identifikovano lice potrebno utvrditi gde se kretalo ili boravilo.
SHARE Fondacija se dosledno zalagala protiv legalizacije masovnog, neselektivnog biometrijskog nadzora prethodne četiri godine, a naročito tokom konsultativnog procesa pokrenutog nakon povlačenja prvog nacrta zakona o unutrašnjim poslovima. Pred nama je novi nacrt sa identičnim suštinskim problemima. Javna rasprava je otvorena do kraja decembra.
Integralni dokument o stavu SHARE Fondacije možete preuzeti sa ovog linka.
Čitaj još: