Od objave do obmane: Šta nam govori Metin poslednji izveštaj?
Ako je nešto postalo sigurno poslednjih godina, to je da je veza između ljudi i društvenih mreža teško (ako uopšte) raskidiva. Na bilo kojoj društvenoj mreži koju otvorimo neretko ćemo naići na korisnike (nekada poznate kao ljude) kako kritikuju skoro svaki aspekat ovih platformi. Jedino pravilo koje se ustalilo je da nema pravila. Ali onoga što svakako ima je nezadovoljstva.
Količina kontrole koje velike tehnološke kompanije imaju nad tržištem i svojim korisnicima je očigledna – Instagram je utočište uglavnom estetski idealne realnosti i nedostižnih standarda, Tiktok je njegova sušta suprotnost, Tviter je mesto za debate o svemu od geopolitike do nomenklature dok se Fejsbuk etablirao kao zemlja starijih generacija.
Metamorfoza političkog delovanja u srpskom digitalnom prostoru
Jedna stvar koja ipak opstaje uprkos svemu na svim ovim mrežama su lažne vesti, teorije zavere kao i druge vrste manipuliacija. Prošle nedelje, Meta, roditeljska kompanija Fejsbuka i Instagrama objavila je kvartalni izveštaj za kraj 2022. godine u kojem je fokus bio na pretnjama protiv kojih se bore na svojim platformama. Izveštaji ove vrste odnose se na brojne pretnje sa kojima se tehnološki giganti mogu susresti na svojim platformama, od sajber špijuniranja do organizovanih pokušaja manipulacije u digitalnom okruženju, što je upravo bio fokus ovog izveštaja.
Koordinisano neutentično ponašanje (coordinated inauthentic behaviour) podrazumeva mrežu naloga i grupa koje za cilj imaju uticanje na javnu debatu i oblikovanje javnog mnjenja. Najčešće ove mreže počinju sa nekoliko lažnih naloga koji umreženo deluju kako bi širili svoje poruke i stavove u vidu raznih sadržaja, kao što su vesti, mimovi ili tradicionalne objave, preko što više kanala, grupa i platformi.
Ove mreže takođe imaju za cilj masovno komentarisanje i reagovanje na objave kako bi istima dali legitimitet i kako bi privukli što više korisnika da ih prate i imaju interakciju sa njihovim sadržajem. Na ovaj način ovakve mreže mogu da steknu dovoljnu preglednost i da na uspešne načine manipulišu informacijama koje korisnici dobijaju preko društvenih mreža i još važnije, utiču na promenu stavova korisnika.
U pomenutom izveštaju, Meta je kao studiju slučaja analizirala mrežu koja je prošle godine otkrivena u Srbiji koja se sastojala od više od 5000 naloga na Fejsbuku, 12 grupa i broja naloga na Instagramu (u izveštaju nije jasno koji je tačan broj naloga koji je uklonjen sa Instagrama obzirom da u jednom delu izveštaja piše 100 a u drugom 1060). Naknadno je otkriveno da je ova mreža zapravo kontrolisana od strane Srpske napredne stranke, od takozvanog Internet tima stranke. Glavni cilj ove mreže bio je da na prividno “organski” način predstavi ogromnu popularnost predsednika i vladajuće stranke širom zemlje, kao i da izrazi podršku za poteze vlasti ali i da diskredituje opozicione aktere. Takođe je utvrđeno da su nalozi u okviru ove mreže u nekim slučajevima i direktno ostavljali komentare ispod medijskih vesti na portalima.
Cela priča zapravo je produžetak izveštavanja BIRN-a od pre nekoliko godina o Tvrđavi, sistemu koji je otkriven javnosti 2019. godine preko kojeg je Srpska napredna stranka instruirala botovske komentare na vestima medijskih sajtova. Priče o armijama trolova koje su plaćene za komentarisanje vesti na portalima pojavljivale su se i pre toga, ali su uspešnije zataškavane i nisu izazvale veće reakcije u javnosti. Ni godinu dana nakon toga, Tviter je sa svoje platforme uklonio oko 8,500 naloga koji su sistemski radili na promociji Aleksandra Vučića i SNS-a, kao i napadali opoziciju i civilni sektor u zemlji. U analizi je otkriveno da je predsednikov nalog retvitovan 1,700,122 puta a sadržaj vezan za predsednika kao što su medijske vesti i objave podrške još više od toga. Ubrzo nakon toga, što Meta i sama navodi u gorepomenutom izveštaju, Fejsbuk je takođe identifikovao i uklonio klaster lažnih naloga koji su koordinisano promovisali vladajuću stranku i njenog celnika.
U analizi predizborne kampanje na društvenim mrežama u 2022. godini, SHARE Fondacija jasno je identifikovala strategiju vladajuće stranke za pridobijanje političke podrške na platformama, pre svega na Tviteru. Otkriveno je da mala količina naloga, uglavnom povezanih sa istaknutim članovima Srpske napredne stranke, diktira na koje objave se i kako reaguje. Ovi nalozi bi u najčešćem broju slučajeva podelili objavu u kojoj ili hvale predsednika i uspehe vladajuće stranke i na taj način signalizirali pratiocima i korisnicima da dalje promovišu upravo taj sadržaj. U većini slučajeva je u pitanju bilo mehaničko retvitovanje, bez ikakvog dodatnog komentara ili sadržaja od strane naloga korisnika koji vrše retvitovanje. U drugim slučajevima targetirani su nalozi opozicionih kandidata, stranaka pa čak i medijskih radnika ili članova civilnog društva koji su diskreditovani i vređani od strane ovih “nalogodavaca” i koji su dovodili do slične vrste masovne reprodukcije ovog sadržaja. Jedina razlika bila je u tome što su sadržaji koji su u negativnom kontekstu pominjani mnogo češće zavređivali dodatne komentare od korisnika koji su ih delili, uglavnom u vidu uvreda i neistinitih informacija.
Šta smo (zapravo) saznali?
Samim tim, Metino saznanje nije ništa novo za one koji se bore protiv kampanja dezinformacija i političke manipulacije na društvenim mrežama, ali je važno iz ove vesti izvući (makar) dva zaključka. Prvo, taktike koje vladajuća stranka upošljava postaju sofisticiranije i idu uz korak sa svetskim standardima; Tvrđava, odnosno ogranizovane masovne kampanje kao što su Fejsbuk grupe sa stotinama hiljada članova nisu stvari koje su lokalne proizvodnje, sve je to viđeno i u Americi uoči izbora i 2016. i 2020. godine, ili uoči Brexit kampanje u Britaniji. Činjenica da su ovakve manipulacije otkrivene očigledno daje vetar u leđa za razrađivanje taktika i prilagođavanje trenutnim pravilima zajednica na ovim platformama radije nego za njihovo raskrinkavanje i gašenje. Važno je ovakve promene pratiti i skretati pažnju na potencijalno opasne i realne posledice koje mogu proizaći iz ovakvih praksi u digitalnom prostoru.
Sa druge strane, takođe je neophodno zahtevati od tehnoloških kompanija da na ozbiljnije načine pristupaju ovim problemima na koje su godinama okretale glave. Kao što je već pomenuto, ovakve manipulacije nisu novine na društvenim mrežama, ali transparentnost sa kojojm platforme pristupaju rešavanju istih je i dalje daleko od zadovoljavajućeg nivoa.
Meta je pre tek pet godina uvela pojam koordinisanog neautentičnog ponašanja, dok je Tviter u slobodnom padu otkad je Elon Musk preuzeo platformu krajem prošle godine i sistemski uništio većinu zaštitnih politika na mreži kroz masovne otkaze i gašenja skoro celih departmana koji su se bavili pretragom i prevencijom širenja opasnih sadržaja. Situacija je još gora kada se vratimo u lokalni kontekst, gde je pažnja koja se posvećuje korisnicima u Srbiji i regionu od strane ovih kompanija minimalna, tamo negde između pravila koja važe u Americi i Evropskoj uniji, u kojoj je zaštita korisnika na mnogo višem nivou. Meta, Tviter i Amazon i dalje nemaju lokalne predstavnike u Srbiji, iako je to postala obaveza uvođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2019. godine. Ovakvo stanje nažalost ukazuje na činjenicu da je mesečni broj aktivnih korisnika i angažovanje korisnika na platformama i dalje prioritet za ove kompanije, a da je “rađenje prave stvari” kako kolokvijalno glasi uzrečica i dalje u nekom drugom ili trećem planu.
Insistiranje na odgovornosti od strane političkih aktera na društvenim mrežama je proces do kojeg se mora doći uz uzajamnu saradnju istraživača, novinara i aktivista koji se ovim temama bave i tehnoloških kompanija koji svoje platforme obezbeđuju kako bi se osiguralo da su korisnici (ponekad poznati kao građani) tačno informisani i zaštićeni od zlonamernih aktera koji pretenduju da utiču na javni diskurs.
Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Čitaj još: