Otvoreno pismo: Fejsbukovi planovi za end-to-end bezbednost

4. oktobar 2019.

Dragi gospodine Zakerberg,

Organizacije potpisane ispod vam pišu kako bi vas podstakle da nastavite da povećavate end-to-end bezbednost komunikacije na Fejsbukovim servisima za razmenu poruka.

Videli smo zahteve vlada SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, koje traže od vas da obustavite ove planove “dok Fejsbuk ne bude mogao da garantuje da pojačana privatnost ne smanjuje javnu sigurnost”. Verujemo da one to posmatraju na potpuno pogrešan način: svaki dan kojim platforme ne podržavaju jaku end-to-end sigurnost je novi dan da podaci procure, da se njima pogrešno rukuje ili da ih na drugi način pribave moćni entiteti ili akteri sa lošim namerama kako bi ih zloupotrebili.

S obzirom na značajan domet Fejsbukovih servisa za razmenu poruka, obezbeđivanje podrazumevane end-to-end bezbednosti komunikacije pružiće značajan doprinos slobodi izražavanja širom sveta, javnoj bezbednosti i demokratskim vrednostima, te vas podstičemo da nastavite sa svojim planovima za enkripciju poruka u Fejsbuk proizvodima i uslugama. Ohrabrujemo vas da se oduprete pozivima za stvaranje takozvanih “sporednih ulaza” ili mogućnosti “specijalnog pristupa” sadržaju poruka korisnika, što će u osnovi oslabiti enkripciju, privatnost i sigurnost svih korisnika.

S poštovanjem,

AfroLeadership

Access Now

ACM US Technology Policy Committee

American Civil Liberties Union

Americans for Prosperity

ARTICLE 19

Association for Progressive Communications (APC)

Asociación por los Derechos Civiles (ADC), Argentina

Bolo Bhi

Canadian Internet Registration Authority

Centro de Ensino e Pesquisa em Inovação (CEPI), FGV Direito SP, Brasil

Center for Democracy & Technology

Center for Studies on Freedom of Expression (CELE), Universidad de Palermo

Defending Rights & Dissent

Derechos Digitales, América Latina

Digital Rights Watch

Državljan D

Electronic Frontier Foundation

Electronic Privacy Information Center

Engine

epicenter.works – for digital rights

Fight for the Future

Free Press

Freedom of the Press Foundation

Fundación Karisma, Colombia

Future of Privacy Forum

Global Forum for Media Development

Global Partners Digital

Hiperderecho, Peru

Human Rights Watch

Index on Censorship

Instituto de Referência em Internet e Sociedade (IRIS), Brazil

Instituto de Tecnologia e Sociedade do Rio de Janeiro (ITS)

International Media Support (IMS)

Internet Society

Internet Society – Bulgaria

Internet Society UK England Chapter

Internews

ISUR, Universidad del Rosario, Colombia

IT-Political Association of Denmark

Iuridicum Remedium, z.s.

LGBT Technology Partnership

National Coalition Against Censorship

New America’s Open Technology Institute

Open Rights Group

OpenMedia

Paradigm Initiative

PEN America

Prostasia Foundation

R3D: Red en Defensa de los Derechos Digitales

Ranking Digital Rights

Restore The Fourth, Inc.

Samuelson-Glushko Canadian Internet Policy & Public Interest Clinic (CIPPIC)

SHARE Foundation

SMEX

S.T.O.P. – The Surveillance Technology Oversight Project

TechFreedom

Vrijschrift

Monitoring digitalnih prava za šestomesečni period obeležilo algoritamsko blokiranje sadržaja

U periodu od aprila do septembra 2019. godine, SHARE Fondacija zabeležila je 54 slučajeva povreda digitalnih prava u Srbiji. Kategorija u kojoj su digitalna prava ubedljivo najviše kršena jeste kategorija pritisaka zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, što prati trend iz prethodnog perioda monitoringa. Budući da se bližimo godini u kojoj će se održati parlamentarni izbori, a upoređeno sa prethodnim iskustvom, nema naznaka da će se ovakva praksa smanjiti. Nekoliko upečatljivih slučajeva koji su se dogodili u ovom periodu monitoringa ticali su se i kategorije blokiranja i filtritanja sadržaja, kao i povreda informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti.

Zanimljivo je da su se, od šest zabeleženih slučajeva povrede blokiranja i filtriranja sadržaja, u septembru dogodilo čak pet slučajeva i to iz potkategorije algoritamskog blokiranja ili suspenzije sadržaja. Tako je Danasov nalog na Tviteru sedam dana bio blokiran. Naime, na zvaničnom nalogu kao “datum rođenja” stavljena je 1997. godina, odnosno godina osnivanja ovog medija. Tviter je obavestio Danas da je nalog zaključan jer nisu ispoštovana pravila korišćenja te platforme, koja podrazumevaju da nalog na ovoj mreži mogu imati samo stariji od 13 godina, te da u trenutku kreiranja Tviter naloga dnevni list Danas nije “bio tinejdžer”. Čim je nesporazum razjašnjen, nalog je vraćen. Još jedan slučaj blokiranja sadržaja medija desio se i na Jutjubu. Naime, uklonjena su dva videa istraživačkog medija BIRN, a kao razlog je navedena prijava zbog povrede privatnosti. Oba videa posle nekog vremena su ponovo dostupna na istim adresama. Još jedan upečatljiv slučaj iz ove kategorije, a iz potkategorije blokiranja/filtriranja sadržaja na nivou mreže dogodio se u junu, kada je blokiran Tviter nalog aktivistkinje Sofije Todorović. Ovo se desilo ubrzo pošto je ukazala na nacionalističke napade na albanskog pekara u Borči. Nakon što je SHARE Fondacija kontaktirala predstavnike Tvitera, Sofija je uspela da povrati pristup nalogu.

Najčešća kategorija povreda prava, kao i u prethodnom izveštaju, jesu pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu. Najmasovnija su bila kršenja potkategorija pretećih sadržaja i ugrožavanja sigurnosti i uvreda i neosnovanih optužbi. Mete ovakvih napada bili su uglavnom novinari, ali i aktivisti, javne ličnosti, političari i građani. Tako je Vojislav Šešelj na svom Tviteru vređao preminulog novinara, kao i Poverenicu za ravnopravnost. Mnogi od slučajeva pretnji prijavljeni su policiji, a samo neki od napadača su privedeni u policiji i pravosnažno osuđeni. Jedna od važnih presuda je ona za govor mržnje u komentarima na sajtu Kurira, doneta u aprilu, kada je Apelacioni sud u Beogradu, nakon šest godina suđena utvrdio odgovornost urednika portala Кurir info za govor mržnje prema albanskoj nacionalnoj manjini. Sve dok se se sudska praksa u ovoj oblasti ne ustali, te takvo ponašanje ne bude efikasno sankcionisalo, preteći sadržaji i govori mržnje opstaju i nastavljaju se, usled klime nekažnjivosti.

U ovom monitoring periodu desilo se i nekoliko pritisaka zbog objavljivanja informacija. Tako je nastavljen trend tužbi koje bivši predsednik Opštine Grocka podnosi protiv urednika Žig infa Željka Matorčevića, te je u avgustu podneta 13. privatna tužba, kojom je ukupno traženo 4,2 miliona dinara za naknadu nematerijalne štete. Takođe, podneta je i krivična i disciplinska prijava protiv zamenika Republičkog javnog tužioca i člana Državnog veća tužilaca Gorana Ilića, jer je putem svog Tviter naloga saopštio da se predmeti u tužilaštvu “drže u fioci” i čekaju promenu političkih prilika u zemlji. Jedan od zanimljivih primera pritisaka je svakako onaj kada su građani novčano kažnjeni jer su na Fejsbuku objavili fotografiju ovaca. Naime, protiv administratora Fejsbuk grupe “Alo, Mladenovac”, koji su u na naslovnu stranicu navedene grupe stavili fotografiju na kojoj se vidi natpis “Skupština opštine Mladenovac” ispisana na velikom PVC panou, dok se ispod istog nalazi ograđeno stado ovaca, doneta je presuda. Stav Osnovnog suda u Mladenovcu je bio da to ima uvredljiv, omalovažavajući karakter, te su administratori grupe kažnjeni sa po 3000 dinara. Pored pritisaka, zabeležena su i objavljivanja neistina i neproverenih informacija sa namerom ugrožavanja reputacije.

Iako slučajeva iz kategorije povreda informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti po brojnosti nije bilo koliko i pretnji i uvreda, i u ovom periodu monitoringa ostavljen je značajan trag kada je u pitanju povreda prava većeg broja građana odjednom. Tako je u junu zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objavio na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici službene mejlove novinara televizije N1. Ovaj slučaj obuhvata potkategorije curenja podataka o ličnosti građana, kao i narušavanje informacione privatnosti na radnom mestu. Istog meseca, desila se još jedna povreda informacione privatnosti, kada je narodni poslanik Vladimir Đukanović na Tviteru objavio identitet jednog od maturanata sa protesta, navodeći uz ime i prezime da se radi o sinu kuma Dragana Đilasa. Radi se o objavljivanju informacija o privatnom životu, kao i nedozvoljenoj obradi podataka o ličnosti. Svakako najdrastičniji slučaj povreda ove kategorije po broju građana čija su prava bila prekršena desio se u septembru, kada je Miša Vacić na svom Instagram profilu objavio fotografiju na kojoj se vide spiskovi korisnika Crvenog krsta u Medveđi, sa brojevima ličnih karata i adresama. Ovaj slučaj izazvao je brojne reakcije, budući da su zaposleni u Crvenom krstu Medveđa zastupniku udruženja Srpska desnica, koja je učestvovala na izborima u toj opštini, neovlašćeno učinili dostupnim evidencije ličnih podataka koji se odnose na korisnike narodne kuhinje CK Medveđa, a on kasnije te podatke učinio javno dostupnim. Pokret slobodnih građana podneo je krivičnu prijavu protiv zaposlenih u Crvenom krstu Medveđa, a Poverenik je pokrenuo postupak nadzora. Iako se Crveni krst izvinio zbog toga što se desilo, ovakav odnos prema ličnim podacima, gde im neovlašćene osobe pristupaju, te ih javno objavljuju, pokazuje da insitucije i politički akteri ne poštuju osnovna ljudska prava, te da se ovakva praksa i dalje može očekivati.

Ni kategorija manipulacija i propagande u digitalnom okruženju ne može se zanemariti u ovom periodu monitoringa. Najbrojnije povrede bile su iz potkategorija izmena ili uklanjanja sadržaja od javnog značaja i kreiranja lažnih naloga i plaćenog promovisanja lažnog sadržaja. Tako je kreiran lažni sajt “Večernjih novosti”, na kome su objavljeni podrugljivi tekstovi o ministrima, izmenjen je tekst o doktoratu Siniše Malog na sajtovima RTS-a i “Tanjuga”, na portalu “Informera” izmenjen tekst o požaru u crkvi Notr Dam, koji je prvo imao negativnu konotaciju, a kasnije izraženu empatiju prema događaju. Primetno je da su povrede potkategorije izmene i uklanjanja sadržaja uglavnom vršili onlajn mediji, što ukazuje na to da mediji bez ikakve odgovornosti sklanjaju i menjaju svoje tekstove i time moguće dovode građane u zabludu.

Od aprila do septembra zabeležena su i dva narušavanja kategorije informacione privatnosti. Tako je u junu portal “Inđija kafe” bio meta tehničkih napada, nakon što je novinarka portala Verica Marinčić bila zastrašivana i na meti uvreda narodnog poslanika vladajuće koalicije, a u septembru je portal Arms Watch nekoliko dana bio nedostupan u Srbiji zbog tehničkih napada, neposredno po objavljivanju teksta o poslovima oca ministra unutrašnjih poslova Stefanovića sa trgovinom oružjem.

Kao što se iz izveštaja može primetiti, u periodu od šest meseci u Srbiji se dogodila povreda većine digitalnih prava koja se monitoringom prati. Najčešće ugrožene strane su novinari i građani. Pritisci, manipulacije, povrede privatnosti, narušavanje informacione bezbednosti i blokiranje sadržaja opstaju kao pretnja digitalne bezbednosti. Ako se sagleda praksa nedostatka reagovanja institucija na prijavljene slučajeve, kao i one očigledne, koji su izazvali reakcije javnosti, smanjenje povreda se ne nazire.

Kako se blokiraju sadržaji na društvenim mrežama?

Internet platforme u vlasništvu IT giganata, kao što su Fejsbuk ili Gugl, u sve većoj meri upravljaju sadržajima korisnika na osnovu smernica i standarda, čiji je cilj da spreče nezakonite i neprimerene sadržaje, poput poziva na nasilje ili veličanja terorizma, ili ograniče korišćenje onima koji ne ispunjavaju uslove. Međutim, i dalje ostaje nejasno prema kojim kriterijumima se sa društvenih mreža sadržaji uklanjaju u konkretnim slučajevima, obzirom na to da su ovakve odluke često jednostrane i da korisnici iz malih tržišta kao što je Srbija ne uspevaju da vrate sadržaj uprkos žalbama.

Jedan takav slučaj dogodio se nedavno, kada su na Jutjubu blokirana dva videa u vezi sa istraživačkom pričom o poslovima ljudi bliskih vladajućoj koaliciji koju su objavili novinari BIRN Srbija. Naime, oba videa su blokirana nakon što je na njih podneta prijava povodom ugrožavanja privatnosti jer su sadržali “privatne informacije”. Kako BIRN nije dobio mogućnost da se žali na odluku, videi su ostali blokirani. Drugi slučaj se odnosi na dnevni list Danas, čiji je Tviter nalog suspendovan posle unošenja datuma osnivanja lista u biografski deo na profilu, jer u vreme kada su kreirali profil “nisu imali 13 godina”, što je starosna granica za korišćenje Tvitera.

Obzirom na to da Jutjub objašnjava da se prilikom podnošenja prijave na video zbog kršenja privatnosti procenjuju “javni interes, značaj za izveštavanje (“newsworthiness”) i pristanak osobe” kao faktori u donošenju odluke, neophodno je da postoje precizniji i transparentniji kriterijumi na osnovu koji se vrši procena prijave. Takođe, smernice Tvitera ukazuju da se na osnovu datuma koji korisnici navedu kao rođendan procenjuje da li ispunjavaju starosni uslov za korišćenje te društvene mreže, što može da stvori problem ako se posmatra isključivo u kontekstu kada pojedinci kreiraju naloge. Ovakve i slične situacije u kojima se medijski sadržaji od javnog interesa uklanjaju mogu uzeti maha i onemogućiti novinare da posredstvom onlajn platformi izveštavaju građane o pitanjima od javnog značaja.

Opšta Uredba o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR) i novi domaći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je pisan po uzoru na nju predviđaju tzv. novinarski izuzetak, odnosno oslobođenje novinara obaveze da poštuju stroga pravila kada podatke obrađuju u svrhe novinarskog istraživanja. Upravo iz tog razloga postoji potreba da se sloboda izražavanja i informisanja sa jedne i pravo na privatnost sa druge strane “izvagaju” na adekvatan način, što će biti znatno teže ukoliko onlajn platforme primenjuju široko postavljenje, nejasne i netransparentne kriterijume za uklanjanje sadržaja radi zaštite privatnosti, bez procene društvenog konteksta.

Priručnik za onlajn medije: pravni aspekti, publika i biznis modeli

Onlajn mediji su promenili način na koji se sadržaji proizvode, ali i kako ih publika konzumira. U okruženju koje se neprestano razvija, informativni portali, blogovi, ali i internet platforme tradicionalnih medijskih igrača nailaze na brojne izazove, kako pravne, tako poslovne i organizacione. U vezi sa tim, “Priručnik: Regulatorni okvir i poslovni modeli onlajn medija” u izdanju Fondacije za otvoreno društvo Srbija, na jednom mestu objedinjuje različita znanja, istraživanja, podatke, strategije razvoja i aspekte nepreglednog i dinamičnog polja onlajn medija. Autori Ana Martinoli, Nevena Krivokapić, Bojan Perkov i Mirko Stojković u Priručniku sistematizuju brojne nove uloge, zadatke, prava i obaveze, kako medijskih producenata, tako i medijskih korisnika.

Priručnik počinje osvrtom na statusna pitanja onlajn medija: objašnjavaju se procesi osnivanja i registracije onlajn medija, ukazuje na nove obaveze i prava proizvođača medijskog sadržaja, kao i na specifične aspekte novinarske profesije u digitalnom okruženju. Druga celina se odnosi na medijske korisnike, nekada publiku, a danas mnogo aktivniju, izazovniju i raznovrsniju kategoriju potrošača medijskih sadržaja aktivnu na brojnim kanalima, platformama, društvenim mrežama i uređajima. Prateći evoluciju publike, Priručnik predstavlja nove oblike ponašanja korisnika medija, te aktivnu ulogu publike iz perspektive proizvodnje digitalnih medijskih sadržaja i odgovornost onlajn medija prilikom upotrebe tih sadržaja. Posebna pažnja posvećena je zaštiti maloletnika u onlajn medijima.

Završno poglavlje Priručnika fokusirano je na nove poslovne izazove sa kojima se mediji sreću u onlajn okruženju, od novih oblika konkurencije i medijskih formata do novih oblika finansiranja i monetizacije medijskih sadržaja. Predstavljajući primere dobre medijske prakse iz perspektive menadžmenta, Priručnik obrađuje nove biznis modele čija implementacija na medijskom tržištu vodi raznovrsnijem, bogatijem, ali i finansijski potentnijem okruženju.

Na kraju, poseban deo Priručnika bavi se odnosom političkog marketinga i publike novih medija. U ovom segmentu je na ilustrativan način prikazana evolucija medija i medijskih potrošača, sagledana kroz prizmu aktuelnih političkih i društvenih procesa.

Počela primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje 9 meseci nakon što je stupio na snagu. Posle šestogodišnjeg procesa izrade i donošenja zakona, koji prevashodno treba da prilagodi domaći pravni okvir savremenim tehnološkim izazovima po privatnost građana, ali i da uskladi domaće standarde sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), Srbija je dobila zakon koji ima u vidu savremene tehnologije, upravo zasnovane na podacima o ličnosti kao najvrednijem resursu digitalne ekonomije.

Iako su tekst zakona više puta kritikovali bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, organizacije civilnog društva i Evropska komisija i ukazivali na njegove brojne nedostatke, koji se pre svega odnose na neusklađenost sa domaćim pravnim okvirom, što može voditi pravnoj nesigurnosti u određenim slučajevima, nova pravila predstavljaju viši standard zaštite prava na zaštitu podataka o ličnosti u odnosu na prethodni zakon, donet pre više od decenije. Zajemčena prava građana su detaljnije opisana i proširena, te su pored uobičajenih prava na uvid, kopiju i ispravku proširena prava na informisanje i brisanje, a uvedena su i nova prava, kao što je pravo na prenosivost podataka, koje daje mogućnost građanima da prenose svoje podatke sa jedne društvene mreže na drugu. Još jedna važna novina je obaveza obaveštavanja lica na koja se podaci odnose i Poverenika ukoliko dođe do povrede podataka o ličnosti, npr. curenja podataka.

Naročito važan element jeste vanteritorijalna primena zakona na sve kompanije koje obrađuju podatke građana Srbije, nudeći im usluge i proizvode, odnosno koje profitiraju zahvaljujući korišćenju podataka građana Srbije. Pojedine svetske kompanije su već počele da rade na ispunjenju ove obaveze, koja podrazumeva i imenovanje predstavnika u Srbiji za sva pitanja u vezi za zaštitom podataka o ličnosti.

Očekuje se dosta izazova u primeni novog zakona, ali je od ključne važnosti da se krene sa doslednom primenom novih pravila. Zakon predviđa brojne nove obaveze za sve koji obrađuju podatke o ličnosti građana, bilo da su iz privatnog ili javnog sektora. Svi oni će imati dosta posla i treba da budu svesni da je usklađivanje sa novim pravilima dugotrajan i konstantan proces, koji ne sme da se svede na “štikliranje stavki”, već mora da ima potporu u praktičnoj primeni i mora služiti zaštiti osnovnih ljudskih prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Konačno, novi zakon propisuje i strože kazne za kršenje odredbi u odnosu na prethodni, pa je tako najviša propisana kazna do 2 miliona dinara, što je ipak znatno niže nego kazne koje su propisane GDPR-om, a koje mogu iznositi i do 20 miliona evra ili 4% godišnjeg prihoda kompanije.

Izjava o zabrani korišćenja podataka na društvenim mrežama nema efekta

Na Instagramu se prethodnih dana dele objave u kojima korisnici toj kompaniji i povezanim organizacijama „ne dozvoljavaju“ korišćenje njihovih fotografija, podataka, poruka ili objava. Navodno, davanjem takve izjave Instagramu je zabranjeno da distribuira i kopira sadržaje ili preduzima bilo kakve postupke protiv korisnika na osnovu sadržaja profila, pozivajući se na „Rimski statut“. Istom objavom se korisnici podstiču da je podele kako bi to uradili pre promene politike privatnosti Instagrama. Želimo da pojasnimo da ne počinju da se primenjuju nikakva nova pravila koja zahtevaju izjave povlačenja pristanka, kao i da su sva pitanja u vezi sa profilima korisnika i obradom podataka uređena Uslovima korišćenja Instagrama i Politikom podataka o ličnosti, što korisnici moraju da prihvate ukoliko žele da kreiraju profil i koriste tu društvenu mrežu. Objavljivanje ovakvih i sličnih tekstova na platformama društvenih mreža nema nikakvu pravnu snagu i ne predstavlja način da se kompanijama poput Instagrama ili Fejsbuka onemogući obrada fotografija i drugih podataka o ličnosti prikupljenih od korisnika, a da se nastavi sa korišćenjem profila.

U vezi sa tim, u Srbiji počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji u obzir uzima savremene tehnološke izazove po privatnost građana, naročito u vezi sa korišćenjem podataka o ličnosti kao ključnog resursa digitalne ekonomije. Pored drugih brojnih novina, propisano je da se i na kompanije van Srbije koje nude robu i usluge građanima Srbije i stiču profit na osnovu njihovih podataka primenjuju odredbe zakona, a naročito da takve kompanije treba da odrede predstavnike u Srbiji koji će se baviti pitanjima zaštite podataka. SHARE Fondacije je tim povodom pozvala 20 poznatih svetskih kompanija da odrede predstavnike u Srbiji, među kojima je Fejsbuk u čijem je vlasništvu Instagram. Sa tim u vezi smo dobili odgovor Tvitera da je započet postupak imenovanja predstavnika u Srbiji.

Twitter imenuje predstavnika u Srbiji

Nešto više od mesec dana pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, SHARE Fondacija je dobila pismo od kompanije Twitter.

U pismu se navodi da je Twitter započeo proces imenovanja predstavnika u Srbiji koji će, u skladu sa novim zakonom, biti zadužen da komunicira sa Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, predstavnik će biti kontakt tačka građana Srbije za sva pitanja u vezi sa njihovim ličnim podacima na ovoj društvenoj mreži. Kompanija će o ovom procesu obavestiti Poverenika.

Podsećamo da je SHARE Fondacija pozvala preko 20 svetskih kompanija da odrede svoje predstavnike u Srbiji. Među njima su Google, Facebook, Amazon, Twitter, Snapchat, itd.

Objavljen vodič za poštenije internet oglašavanje

Sa menjanjem komunikacije u digitalnom okruženju menjale su se i metode plasiranja komercijalnog sadržaja, što je posledično dovelo do novih vrsta komercijalnih poruka koje zakonodavstvo, kao što je to obično slučaj sa tehnologijom, ne uspeva da isprati.

U Vodiču za unapređenje praksi oglašavanja na internetu (izdavač: Fondacija za otvoreno društvo, Srbija) stručnjaci SHARE Fondacije Nevena Krivokapić, Bojan Perkov i Dunja Tasić ukazuju na dobre prakse oglašavanja putem interneta i pružaju osnovne preporuke za transparentnije i poštenije oglašavanje u digitalnom okruženju. Pored pregleda domaće regulative u pogledu oglašavanja na internetu, vodič pruža praktične savete kako označiti komercijalni sadržaj u skladu sa zakonom i etičkim postupanjem, kao i smernice za poštenije onlajn oglašavanje po uzoru na međunarodne standarde (britanski Internet advertajzing biro i američka Federalna trgovinska komisija).

Danas brojne proizvode i usluge na društvenim mrežama reklamiraju korisnici koji su se svojom ulogom i sadržajem istakli u zajednici, pa su prepoznati kao influenseri. Međutim, postavlja se pitanje koliko su pratioci obavešteni i svesni da su pojedince objave njihovih omiljenih influensera zapravo reklame koje nisu obeležene kao takve. Sa druge strane, uticaj influensera na donošenje odluka potrošača nije zanemarljiv, što se posebno videlo na primeru Fyre festivala, propalog luksuznog muzičkog festivala, koji su upravo promovisale poznate manekenke sa velikim brojem pratilaca.

Vodič na kraju daje preporuke za unapređenje internet oglašavanja koje su usmerene na nadležne državne organe, industriju i marketing zajednicu, ali i građane kao kranje korisnike i potrošače:

  • Podsticati dalji razvoj samoregulacije i tela koja se bave ovom temom,
  • Rad na edukaciji prenosilaca poruka i oglašivača, 
  • Rad na edukaciji i podizanju svesti kod građana,
  • Uspostavljanje pravedne tržišne utakmice efikasnim sankcionisanjem onih koji sa jasnom namerom i kontinuirano krše zakone.

Javnost uskraćena za debatu o kandidatima za Poverenika

Proces u kojem je Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije obezbedio da se izbor između kandidata izvrši na osnovu ocene i poređenja njihovih kvalifikacija, prethodnog specifičnog iskustva u oblastima iz nadležnosti Poverenika i planova rada. Javnosti su ostali nepoznati razlozi zašto je kandidat kojeg je Odbor izglasao bolji u odnosu na protivkandidate. U odsustvu prethodno postavljenih kriterijuma za ocenjivanje, odabir je izvršen isključivo glasanjem, čiji ishod ukazuje da je glavni kriterijum za odlučivanje bilo to ko je kandidata predložio, a ne njegova/njena ekspertiza.

Odluci Odbora za kulturu i informisanje o Marinovićevoj kandidaturi prethodilo je tek petominutno predstavljanje svakog kandidata, odgovaranje kandidata na pitanja članova Odbora i glasanje za svakog pojedinačnog kandidata. Od prisutnih 11 članova Odbora, za kandidaturu Milana Marinovića, kojeg je predložila poslanička grupa SNS, glasalo je 10 članova. Sednici nije prisustvovalo 6 članova Odbora iz redova opozicionih poslaničkih grupa.

Budući da preostaje samo da narodni poslanici glasaju za ili protiv predloženog kandidata, jasno je da se izbor prvog čoveka važne nezavisne institucije odvija na način suprotan principima za koje se više od 100 organizacija civilnog društva zalaže od novembra prošle godine. Kandidati nisu dobili priliku da informišu javnost, kao ni narodne poslanike (osim članova Odbora) o svom stručnom radu koji ih preporučuje za ovu funkciju. Proces nije obezbedio ni upoznavanje javnosti sa predlozima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema kontinuiranog pogoršanja stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja koje traje od 2016. godine i odgovorima na izazove koji se javljaju u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu ceo tok procesa, organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da u nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unese odredbe koje bi garantovale primenu kriterijuma otvorenosti i transparentnosti kod izbora Poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politikuCRTAKomitet pravnika za ljudska prava – YUCOMPartneri za demokratske promene SrbijaSHARE fondacijaTransparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Bojan Perkov kandidat SHARE Fondacije za člana Saveta za štampu

Savet za štampu je 12. juna raspisao konkurs za izbor predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe. Konkursom se biraju tri predstavnika civilnog društva, odnosno javnosti.

SHARE Fondacija, koja se bori za unapređenje ljudskih prava i sloboda na internetu, promociju pozitivnih vrednosti otvorene i decentralizovane mreže, kao i slobodan pristup informacijama, znanju i tehnologiji, predlaže istraživača Bojana Perkova za predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe.

Smatramo da Bojan Perkov ispunjava sve formalne uslove koje propisuje Savet za štampu, te da se odlikuje visokom profesionalnošću i moralnim kvalitetima. Kao diplomirani novinar i master komunikolog poznavalac je Kodeksa novinara Srbije, a u svom dosadašnjem radu u SHARE Fondaciji upoznao se i sa Statutom Saveta za štampu, kao i sa Poslovnikom o radu Komisije za žalbe Saveta za štampu, koje prihvata kao deo svoje profesionalne etike. Takođe smatramo da je zbog specifičnosti onlajn medija i objavljivanja sadržaja u digitalnom okruženju neophodno da Komisija za žalbe, koja dobija veliki broj slučajeva upravo u vezi sa onlajn sadržajima, ima člana koji u potpunosti razume izazove za onlajn medije i novinare.

Kao stručnjak za slobodu izražavanja i informisanja, sa posebnim naglaskom na digitalno okruženje i nove medijske platforme, Bojan Perkov je autor i koautor više od dvadeset publikacija i stručnih članaka na teme regulisanja komentara i drugih korisničkih sadržaja na onlajn platformama, zaštite podataka o ličnosti i medija, rizicima po onlajn medije i novinare u digitalnom okruženju, poslovnih modela i komercijalnih sadržaja u onlajn medijima, itd. Dodatno, Bojan već pet godina vodi proces monitoringa stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji, čime je stekao uvid u brojne slučajeve kršenja slobode izražavanja i informisanja u onlajn okruženju. Pored toga, učestvovao je u planiranju i izradi nove baze žalbi Saveta za štampu, što mu je omogućilo da stekne bolji uvid u slučajeve i odluke Komisije za žalbe. Bojan je u SHARE Fondaciji radio na pripremanju žalbi na sadržaje u onlajn medijima koje je Fondacija podnosila Savetu za štampu.

Takođe, Bojan je koautor Analize primene Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju na uzorku od 70 onlajn medija, koja je sadržala i priručnik za prilagođavanje pravila komentarisanja i korišćenja medijskih sadržaja u onlajn medijima. Prilikom rada na ovoj analizi u izdanju Saveta za štampu, Bojan se upoznao sa specifičnim problemima i potrebama onlajn medija iz cele Srbije, naročito u lokalnim sredinama.

Uzimajući u obzir njegovu stručnost, ljudske i profesionalne kvalitete, kao i entuzijazam za rad na unapređenju etike i profesionalizma u medijima, a naročito u kontekstu onlajn medija, verujemo da bi Bojan savesno i odgovorno obavljao ulogu člana Komisije za žalbe Saveta za štampu i ovim putem pozivamo sve zainteresovane da podrže njegovu kandidaturu.