SHARE Bilten: Građani mapiraju kamere, 3. nedelja izborne kampanje, privatnost u novim okolnostima…

#hiljadekamera – mapiranje pametnog video nadzora


Dorćol, Zvezdara, Voždovac, Žarkovo, Mirijevo i Zemun samo su neke od lokacija na kojima su građani fotografisali kamere za pametni video nadzor, a fotografije su postavljene na Tviter profilu @hiljadekamera. 

Nastavlja se akcija mapiranja kamera po Beogradu. → SHARE Fondacija


Izbori 2020: treća nedelja


Nastavljamo monitoring treće nedelje predizborne onlajn kampanje – opozicija i dalje dominira u Fejsbuk oglašavanju, stranački nalozi na Tviteru dobijaju veću podršku, dok portal Nova.rs održava vođstvo po broju tekstova o izborima.

Detaljan pregled nedelje od 20. do 27. maja → SHARE Fondacija


Od pojedinca ka kolektivu: kako je pandemija izmenila pravo na privatnost


Pravo na privatnost neotuđivo je pravo pojedinca da odlučuje o tome koje činjenice iz svog privatnog života želi da iznese u javnost. U digitalnom dobu tradicionalni koncept privatnosti više nije moguće zamisliti, jer se mnogo stvari danas odvija na internetu, a o digitalnom otisku ne vodi se jednako računa kao o fizičkom. I onda se dogodila pandemija… 

Hoćemo li onda, tako odlučni i prilagođeni, prvi dan posle pandemije zaista i biti naviknuti na tu, novu stvarnost? Saznajte u novom tekstu naše koleginice Milice Čubrilović za Novosadsku novinarsku školu → Novosadska novinarska škola


Zašto se plašimo tehnologije?


Početak pandemije je mnoge saterao u ćošak panike, dok je druge njen dalji tok direktno naveo na zavereničko razmišljanje. Kada nastupi osećaj nemoći, mi težimo psihološki da se utešimo usmeravajući strah i negativne emocije ka institucijama i pojedincima za koje mislimo da imaju neke veze sa nerešenim problemom. 

Panika i zavera nikada ništa nisu rešile. Strah od tehnologije može biti i opravdan, a moguće odgovore na pitanja koje rešenje je dobro a koje loše po nas pročitajte u gostujućem tekstu Marije Nikolić. → SHARE Fondacija


PLUS:


→ Izvod iz nove knjige novinara Bartona Gelmana o naprednom špijunskom softveru NSA → Wired 

→ Besplatna knjiga Kristijana Fuksa o kritičkoj teoriji komunikacije i kapitalizma → University of Westminster Press

→ Otvoreno pismo o “poverljivim” odnosima irskog Poverenika i Fejsbuka → NOYB.eu 

→ Kako digitalne tehnologije jačaju nesigurnost → Logic

→ Šta metapodaci vaših fotografija govore o vama → The Markup


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN

Pojačava se političko oglašavanje stranaka na Fejsbuku

Političke stranke u Srbiji pokrenule su preko 150 oglasa na Fejsbuku u prethodnih sedam dana (20-27. maj) pokazuju podaci analize onlajn kampanje za izbore zakazane za kraj juna koju sprovode SHARE Fondacija i Fondacija Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd. Na Tviteru je napisano preko 2000 tvitova sa haštagovima #izbori2020 i #bojkot2020, dok u oblasti nacionalnih onlajn medija portal Nova S i dalje najviše izveštava o izborima.

Nastavljen je trend intenziviranja političkog oglašavanja na Fejsbuku, pa je tako ove nedelje pokrenuto 158 oglasa za razliku od prethodne kada ih je bilo oko 120. Dok je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) pokrenula samo tri oglasa, opozicione stranke koje učestvuju na izborima su bile značajno aktivnije u promovisanju svojih aktivnosti. Aktivno zalaganje za bojkot trenutno promoviše jedino stranka Dragana Đilasa, stranka Slobode i pravde.

Fejsbuk oglašavanje: opozicija i dalje u prednosti


Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), koju čini pet opozicionih stanka, treću nedelju za redom najviše ulaže u Fejsbuk promociju. Ova koalicija je pokrenula ukupno 50 Fejsbuk oglasa u kojima je nastavila promociju svojih kandidata za Narodnu skupštinu kroz haštag #DobraVest.

Zvanična stranica UDS-a pokrenula je 25 oglasa, stranica Stranke moderna Srbija (SMS) kao članica koalicije pokrenula je 21 oglas, dok se Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) preko svoje stranice oglašavala 4 puta tokom prošle nedelje.

U ozbiljnu Fejsbuk promociju ušao je i Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd koji je preko stranice koja nosi njegovo ime pokrenuo 24 oglasa koji uglavnom promovišu poruke i izjave Šapića o predstojećim izborima.

Jedan manje oglas imao je njegov politički rival iz Šapca, gradonačelnik Nebojša Zelenović (23 oglasa) čije su poruke uglavnom bile upućene Šapčanima, a tu su i informacije o tome šta je gradska uprava uradila u prethodnom periodu kao i promocija ideje o Šapcu kao slobodnom gradu.

Što se tiče vladajućih stranaka, primetno je značajno manje oglašavanje na Fejsbuku u odnosu na opozicione stranke.

Srpska napredna stranka (SNS) najviše iskače u promociji na Fejsbuku pre svega zbog toga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao drugi po redu onlajn miting koji se uživo prenosio na ovoj društvenom mreži.

Miting je održan u ponedeljak, 25. maja u osam uveče, a naprednjaci su sa promocijom dvadesetominutnog Vučićevog govore krenuli sutradan, 26. maja i ova reklama je i dalje aktivna. Trenutno ovaj oglas ima preko 4 hiljade i 600 lajkova i oko hiljadu i trista komentara podrške.

SNS je prethodno 19. i 20. maja pokrenula oglašavanje dva predizbornog spota pod nazivom “Ponovo pokrećemo privredu” i “Renoviranje objekata, nove bolnice, veća plata zdravstvenih radnika” čija promocija je trajala četiri dana.

Lider Jedinstvene Srbije, koja na predstojeće izbore izlazi u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), Dragan Marković Palma, takođe je uložio u prva tri politička oglasa na Fejsbuku u kojima je promovisao Grčku kao “najbolju stranu destinaciju za srpske turiste” kao i u objavu da će svih hiljadu zaposlenih iz Opšte bolnice i Doma zdravlja u Jagodini dobiti besplatno letovanje u Paraliji. 

Kada se analiziraju aktivnosti stranaka koje bojkotuju predstojeće izbore, najaktivnija je Stranka slobode i pravde, koja je kako preko zvanične stranice tako i preko stranice njenog lidera Dragana Đilasa pokrenula sedam oglasa koji uglavnom kritikuju SNS, ministra Sinišu Malog i ideju izlaska na izbore dok je pandemija i dalje u toku.

Na Tviteru aktivnija opozicija


Analiza upotrebe haštagova #izbori2020 i #bojkot2020 pokazuje da su u prethodnih sedam dana tviteraši napisali 2105 tvitova. U ovaj broj spadaju i tvitovi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u kojima su takođe počele predizborne aktivnosti.

Haštag #izbori2020 je za sada popularniji na Tviteru, gde su se kao najaktivniji korisnici istakli nalozi @Zatamnjena koja je napisala 138 tvitova, zvaničan tviter nalog Lige socijaldemokrata Vojvodine preko koga je napisano 48 tvitova koristeći ovaj haštag, kao i nalog @JelenaMKandic sa 44 tvita o izborima.

Najpopularniji tvit prethodnih sedam dana na temu #izbori2020 napisao je Tviter nalog Pokreta slobodnih građana (PGS) @pokretslobodnih u kome je pokret pozvao građane da podrže ovu listu i daju potpis za kandidaturu. Ovaj tvit dobio je 668 lajkova i 54 retvita podrške. Sledi tvit novinara Slaviše Lekića (@micin_taja) koji je napisao “#izbori2020 nisu opcija!” i za ovu objavu dobio 209 lajkova. Na trećem mestu je tvit analitičara Bobana Stojanovića kojim je najavio Jutjub emisiju na temu izbora, ukupno 92 lajka.

Među popularnim objavama na Tviteru za #izbori2020 našao se i tvit Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji upozorava građane da se pojavio lažni sajt hocudaglasam.com koji poziva građani iz inostranstva da ostave svoje lične podatke kako bi se prijavili za glasanje.

Tvit Janka Veselinovića (@j_veselinovic), člana Saveza za Srbiju (SZS), dobio je najviše lajkova i retvitova među tvitovima koji su napisai koristeći haštag #bojkot2020. Veselinović je za tvit u kome brani ideju bojkota i kritikuje PGS dobio 501 lajk i 53 retvita. Na drugom mestu (208 lajkova i 53 retvita) je tvit Narodne stranke (@StrankaNarodna) koji promoviše izjavu koju je dao advokat Vladimir Gajić, dok se na trećem našao tvit člana Demokratske stranke, Dejana Petrovića (@bircuz) koji je za objavu o zalaganju za bojkot ove stranke dobio 194 lajka.

Nova S i dalje najviše prati temu izbora


Nacionalni onlajn mediji su u prethodnom periodu objavili ukupno 660 vesti na temu izbora. Analiza pokazuje da je portal Nova S i dalje najaktivniji sa 198 objavljenih vesti, iako je ovo pad u odnosu na broj objavljenih vesti u prvoj (288 vesti) i drugoj (264 vesti) nedelji analize.

Sledi sajt Blica koji je objavio značajno manji broj vesti u proteklih sedam dana (18) u poređenju sa prethodnom nedeljom kada ih je bilo 78. Na trećem mestu je sajt dnevnih novina Danas koji je sa prošlonedeljnih 75 vesti dostiga 105 u ovom preseku.



Anđela Milivojević je novinarka koja se skoro deset godina bavi istraživačkim novinarstvom u oblastima korupcije i kriminala.

Čitaj još:

#hiljadekamera – nadziranje video nadzora

Akcija neformalne zajednice internet aktivista i organizacija daje rezultate: na Tviter profilu hiljadekamera već se može naći gotovo 70 fotografija lokacija na kojima su postavljene Huawei kamere sa tehnologijom prepoznavanja lica. Ovaj profil privukao je skoro 500 pratilaca za manje od 15 dana, a građani svakodnevno objavljuju i šalju fotografije kamera postavljenih širom Beograda. Kamere za pametni video nadzor mapirane su u raznim delovima grada – na Dorćolu, Zvezdari, Voždovcu, Žarkovu, Mirijevu, Zemunu… 

Dok se kamere za sistem pametnog nadzora postavljaju bez učešća javnosti i bez razgovora o posledicama, na jednom od stubova za videonadzor preko noći je osvanula instalacija Hristovog raspeća. Kasnije je utvrđeno da iza ove akcije stoji umetnik Andrej Josifovski Pijanista, koji je poručio da je video nadzor naša nova religija

Pre dve nedelje pokrenuta je nova platforma na adresi hiljade.kamera.rs, gde su objedinjene sve javno dostupne informacije o pametnim kamerama u Beogradu. Građani su pozvani da pomognu mapiranje kamera i širenje svesti o problemima koje donosi masovni nadzor u našim zajednicama, te da kamere u svom kraju fotografišu i postave ih na Tviter sa lokacijom i haštagom #hiljadekamera ili ih pošalju na mejl adresu. Akcija mapiranja kamera se nastavlja.



Čitaj još:

Strah od tehnologije

Početak pandemije je mnoge od nas saterao u ćošak panike, dok je druge njen dalji tok direktno naveo na zavereničko razmišljanje. Kada nastupi osećaj nemoći, gubljenje kontrole nad stvarima koje ne razumemo, mi težimo psihološki da se utešimo usmeravajući svoj strah i negativne emocije ka institucijama i pojedincima za koje mislimo da imaju neke veze sa nerešenim problemom. Ali panika, kao ni zavera nikada ništa nije rešila.

Pojava vatre donela je ljudima puno mogućnosti: pre svega uticala je na način ishrane (rasteretila je stomak i uvećala mozak), unela je udobnost u način života, a postala je i sredstvo pomoću kog smo mogli da napadamo druge. Podmetanje požara sigurno nije bila prvobitna namera izumitelja vatre, ali se ubrzo ispostavilo da i takvo korišćenje predstavlja njenu upotrebnu vrednost. Svi ćemo se oko ovoga složiti: vatra je korisna, ali i opasna.

Nešto kasnije, pre oko 2400 godina, Platon je u spisu Fedar preispitao pojavu pisanja kao potencijalno opasne nove tehnologije, te postavio možda prvi poznati primer reakcionarnog tehno-skepticizma. “Tek će se govoriti o pravilnosti i nepravilnosti pisanja”, kaže Sokrat titularnom atenskom aristokrati. Zatim pripoveda legendu o egipatskom bogu Teutu, koji je izumitelj broja i računanja, geometrije, “zvezdoznanstva”, ali i pisma, koji je sve te darove predao kralju Tamu pa rekao: “Ovo će znanje, kralju, učiniti Egipćane mudrijima i pamtljivijima, jer pronađen je lek za mudrost i pamćenje.” Međutim, umesto zahvalnosti koju bogovi inače dobijaju za uzvrat, kralj Tam svoj dar nije video pozitivno: “Nisi izumeo lek za pamćenje, već samo za podsećanje. Od mudrosti pak učenicima pružaš tek mnjenje, a ne istinu. Jer kad se po tebi mnogoga naslušaju [naime načitaju], a bez poduke, misliće da su mnogoznali, makar i neznalice, bar što se tiče mnoštva, i teški za učenje jer su postali nadrimudraci namesto mudri”. Dakle, i pisanje tj. čitanje bez “poduke” je potencijalno opasno.

Izumitelji tehnologije svoja rešenja upravo i nazivaju tako – rešenjima, jer inicijalno nastaju iz pobude da nešto reše, unaprede i pojednostave. Međutim, ono što je izumitelju jednostavno korisniku može biti teško prihvatljivo, posebno ukoliko ne vidi suštinsku potrebu za takvim rešenjem.

Psiholozi se slažu oko toga da strah od tehnologije ima patološki karakter, budući da se često odnosi na preuveličan i neopravdan strah. No, neki strahovi, kao na primer strah od izloženosti zračenju, mogu biti opravdani i tu upravo leži izvor problema: kako razlučiti koje rešenje je dobro, a koje loše po nas?

Pojavu tehnofobije dodatno olakšava i u mnogim primerima potvrđena zloupotreba tehnologije, kao što je bio slučaj sa Cambridge Analyticom ili ugrožavanje ekosistema, kao što je slučaj sa mini hidro elektranama. Međutim, brojni razlozi za suprotstavljanje tehnološkom razvoju nisu samo zdravstveni i ekološki već i etički, kao u slučaju biometrijskog i video nadgledanja koje utiče na individualne slobode, kreirajući podlogu za progresivnu društvenu kontrolu, što može voditi ka novom totalitarizmu baziranom na tehnologiji.

Različite grupe ljudi prosto imaju različitu potrebu za tehnologijom, a prostor za tu vrstu izbora se sužava pa su tehnofobijske ideje redovna inspiracija u umetnosti još od Frankenštajna, Metropolisa i Čarli Čaplinovog Modernog vremena. No, ispravno razumevanje konteksta u kom strah od tehnologije nastaje, vodi ka jedinom ispravnom odnosu prema tehnologiji i smislenoj društvenoj promeni.

Neo-ludizam i promašene mete zavera


Strah od tehnologije izgleda iskonski. Međutim, tek pre otprilike dva veka, ljudi su shvatili da se ne treba bojati tehnologije same, već načina njene upotrebe. Ludistički pokret koji je nastao u Engleskoj početkom 19. veka (1811 – 1816), predvođen Nedom Luditom, nastao je na otporu protiv tekstilnih razboja koje su pristalice pokreta smatrali krivcima za masovnu nezaposlenost koja je nastajala za i nakon Prve industrijske revolucije. Nakon što su godinama ispoljavali svoje nezadovoljstvo palivši postrojenja i mašine, ideja o tome da je problem zapravo u društvenom sistemu a ne u mašinama nije došla baš lako.

Ludistički pokret se smatra jednim od prvih proleterskih pokreta i pokazuje suštinu sukoba između ljudi i tehnologije. Tako i danas, u doba povećane neizvesnosti usled pandemije Covid-19, aktivirani su brojni strahovi, te i strah od tehnologije, naučnih i medicinskih izuma koji preplavljuju građane egzistencijalno, mada neretko, i one samo estetski ugrožene. Dok se suočavamo sa ličnom nemoći, brojnim nepoznanicama i konfuznim objašnjenjima pretećih događaja, potrebno je naći snage i pogledati u društveni kontekst iz kog ova osećanja dolaze. Bez obzira da li je ideološka polaznica levo ili više liberalno orijentisana, razlozi za verovanje svom strahu od tehnologije su koreniti i polaze iz istog centra neizvesnosti.

Mnogi građani imaju osećaj da žive u izraženo polarizovanom svetu u kom moćnici rade isključivo za svoje interese, a na štetu ogromne većine građana. To je sa jedne strane posledica pojednostavljenog razumevanja različitih aspekata društvene stvarnosti, gde se društvene snage pretvaraju u holivudske zlobnike, a sistemska stanja u laboratorije tih svemoćnih zlikovaca. Dodatnu potporu uprošćenom shvatanju realnosti pridodaje i sve snažniji globalni osećaj nejednakosti.

Taj površni narativ odražava dominantni model subjektivizma i kulta individualnosti koji je nastao pre svega u neoliberalizmu, a paradoksalno se može naći i kod onih sa leve strane političkog spektra, mada ređe. Međutim, iako se do banalnosti pojednostavljuje izuzetno kompleksan svet u kom živimo, gubljenje po obodima ideologija i empatično nijansirano bavljenje zavereničkim pričama nas može dovući do nekog kolektivnog odgovora na pitanja: koji je najbolji odnos prema tehnologiji? Kako doći do preko potrebnih društvenih promena? Te kako osigurati bezbedno korišćenje tehnologije po merilima svesnih građana?

Na primer, priča po kojoj je Bil Gejts zli milijarder koji želi da kontroliše ljude sa 5G mrežama putem mikročipova ugrađenih u njihova tela obaveznom vakcinacijom, više je nego apsurdna no, sa druge strane postoji dovoljno legitimnih razloga da se preispita postojeći plutokratski sistem i njegov tehnokratski i paternalistički odnos prema institucijama i vlastima.

Takođe, strepnja od toga da se putem tehnologije mogu kontrolisati životi građana i upravljati njihovim ličnim podacima odveć je intuitivna i zasnovana na postojećim primerima gde su neke države i tehnološki giganti zloupotrebili tehnologiju u svrhu uvećavanja bogatstva ili održavanja političke moći (Google, Microsoft, Amazon, Facebook, Cambridge Analytica…), kreirajući prave “skrivene agende”.

Slično tome, strahove koje emituju ljudi uvereni da je pandemija Covid-19 deo surove zavere globalnih lidera kako bi primenili program smanjivanja sloboda građana teško je obuzdati, posebno onde gde je kriza iskorišćena u političke svrhe (najbolji primer je upravo Srbija, gde se krizom upravlja kao predizbornom političkom kampanjom).

Iako ne možemo zaboraviti da je svet dosta veći nego što nam se čini i komplikovaniji od toga da bi ga mogli kontrolisati Iluminati, duboka država ili ljudi gušteri, ipak nije teško videti elemente globalnog klasnog sukoba. I dok vladajuća klasa uživa bogatstvo zasnovano na ekstremnoj nejednakosti i želi živeti živote bogova otuđenih od većine sugrađana, nije neobično da se nekima od nas to učini skoro nehumanim. Ali bez obzira na koje se istine iz straha i neznanja, blago rečeno, trapavo aludira, mi ne možemo dopustiti nekoherentno razumevanje fizičkog sveta u kom živimo i relativizaciju društvenih institucija. Mi moramo zavereničko razmišljanje da uobličimo u kritičko.

Strah od tehnologije je svakako jedan od jačih izvora zavereničkog mišljenja, a suočavanje s tim je neophodnost, pre svega jer takvo razmišljanje aktivira samo rezignaciju i potrebu za brzim rešenjima što je aktivnost koja kratko opstaje i brzo propada. Drugim rečima, zavereničkim razmišljanjem se, kao i panikom, ništa ne postiže. Štaviše, zabrinjavajući su psihološki trigeri takvog mišljenja jer su podložni uticaju bilo koga (fašista, sociopata, religijskih šarlatana, populističkih političara…) koji nude banalna objašnjenja i instant rešenja složenih društvenih procesa, i to najčešće takva koja, ironično, idu u prilog upravo “skrivenim agendama”.

Otuda jedino preostaje da osnažimo jedni druge znanjem o nauci, medicini, tehnologiji, politici, ekonomiji i drugim važnim temama, te da što više poštujemo svoje i tuđe sposobnosti kritičkog razmišljanja, negujući lični suverenitet – osećaj da možemo biti značajni učesnici u stvaranju društvenih promena. Osnova kritičkog mišljenja je, dakle, u skepticizmu, ali ne u smislu banalnog raskrinkavanja stvari, već u smislu preusmeravanja pažnje, uticaja i udaljavanja od bezvrednih sujeverja i popularnih dezinformacija, a u pravcu ideja i akcija koje smisleno i temeljno koriste čovečanstvu i svetu, a ne samo sebi samom. To je onaj skepticizam koji vidimo u naučnom metodu. Dakle, istraživanje nije gledanje YouTube, Tiktok ili Facebook sadržaja, nisu ni uvidi stečeni pod dejstvom halucinogenih supstanci, čija se blagotvornost kod nekih mentalnih fenomena nikako ne isključuje (naučna istraživanja sve više pokazuju), kao što nije ni čitanje naučnih radova – to je studiranje, odnosno učenje. Naučno istraživanje je proces koji traje duži vremenski period i košta nekoliko miliona dolara, izvodi se najčešće u laboratoriji snabdevenoj dobrom opremom, u nekom institutu ili univerzitetu gde vam podršku daju i timovi najboljih studenata i post-doktora, te odlasci na konferencije i objave radova u naučnim časopisima gde izlažete svoje hipoteze i bivate kritikovani od strane kolega. Tek nakon toga, možemo da kažemo da smo uradili istraživanje. A pošto ne možemo i ne moramo svi da radimo istraživanja, mi ostali moramo da se opredelimo kome ćemo da verujemo i za koje vrednosti se borimo, srcem i umom zajedno. Mi kao civilizacija dakle vapimo, između ostalog, i za jednom snažnom pedagoškom transformacijom.

S druge strane, postoji još teži zadatak a to je da pružimo uverenje i podršku onima kojima fizička i društvena stvarnost izmiču kroz prste u potrazi za njenim shvatanjem. A za to su nam potrebni novi okviri koji nude održive forme materijalne, psihološke i duhovne nege. A da bi se bolje nosili s tim, neophodan nam je istinski osećaj sigurnosti koji dolazi od zdrave, bujne zajednice prijatelja, porodice, komšija i kolega.

Vreme pandemije je zato posebno važno jer pojačava osećaj realnosti i predočava iluzije. Ukazuje na strahove i propuste koje pravimo kao pojedinci, društvo ili civilizacija. I zato je teško pobeći od činjenice da društvene krize, izazvane čak i pandemijom zaraznog virusa, neminovno proizvode glasnogovornike promena jer odluke koje danas budemo napravili imaće trajne odjeke daleko u budućnosti. 



Marija Nikolić je sociološkinja koja radi kao naučno popularna novinarka. Od 2008. godine pokrenula je brojne naučno popularne programe kao što je podcast Radio Galaksija, a poznata je i po svojim živopisnim naučnim reportažama. Trenutno redovno piše za časopis Odiseja.

Čitaj još:

SHARE Bilten: Google u Srbiji, distopijska onlajn kampanja, traganje za kontaktima…

Google imenovao predstavnika u Srbiji


Google je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti imenovao predstavnika u Srbiji, saopštio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. SHARE Fondacija je krajem prošle godine podnela prekršajne prijave protiv kompanija Google i Facebook zbog nepoštovanja obaveze da imenuju predstavnike za privatnost i lične podatke u Srbiji.

Više u vesti na našem sajtu. → SHARE Fondacija


Izbori 2020: između pandemije i distopije


Prošle nedelje organizovan je prvi onlajn politički skup u Srbiji i prizvao duh distopije kakav smo viđali u serijama poput “Black Mirror”. Istovremeno, političko oglašavanje na Fejsbuk stranicama političkih stranaka i lidera ulazi u pun zamah, dok na Tviteru primat preuzima politički analitičar.

Detaljniji presek stanja u našem najnovijem izveštaju o onlajn predizbornoj kampanji. → SHARE Fondacija


Onlajn pretnje i pritisci


U novom izveštaju o stanju digitalnih prava u regionu beležimo kontinuirane pritiske zbog izražavanja i aktivnosti na internetu. Pretnje, uvrede, optužbe i govor mržnje učestalo su se javljali u digitalnoj sferi tokom prethodne dve nedelje.

Kome je prećeno smrću, zbog čega su građani završavali u zatvoru, kakve su se vesti šerovale na društvenim mrežama, ko je primao fišing mejlove… → SHARE Fondacija


Kontakt


Poslušajte rezime globalne rasprave na temu automatizacije traganja za kontaktima kroz najčešće postavljana pitanja.

SHARE_BBS je moguće pratiti putem svih popularnih podkast aplikacija i servisa: Apple Podcasts, Google Podcasts, Spotify, Deezer, Stitcher, Podcast.rs ili RSS čitača dodavanjem ove adrese. Sva izdanja serijala su takođe dostupna na Telegram kanalu i YouTube plejlisti.

PLUS:


→ Poziv EU da zabrani masovni biometrijski nadzor → European Digital Rights (EDRi)

→ Tehnologije za praćenje kontakata: metode i ograničenja → MIT Media Lab

→ Podaci najmanje milion građana Austrije bili godinama javno dostupni na internetu → Epicenter.Works

→ Aktivnosti Kembridž analitike širom sveta kroz interaktivnu mapu → Propaganda Machine

→ Zašto jednak tretman ne može da bude automatizovan → Berkman Klein Center / Medium

→ Nova epizoda podkasta “Iza tvog ekrana” → MixCloud


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN

SHARE doveo Google u Srbiju

Svi zahtevi i primedbe koje građani Srbije imaju na obradu ličnih podataka u servisima kompanije Google, od sada se mogu rešavati neposredno. Kao prva među gigantskim tehno korporacijama koja je ispunila obavezu po novom zakonu u Srbiji, Google je u pismu Povereniku 21. maja 2020. saopštio da je za svog predstavnika odredio kancelariju “BDK Advokati” iz Beograda.

YouTube, Chrome, Android, Gmail, mape, pretraga i mnogi drugi digitalni proizvodi bez kojih je teško zamisliti korišćenje interneta, predstavljaju ogroman segment globalne industrije zasnovane na proizvodnji i obradi ličnih podataka. Sa velikim zakašnjenjem i uz teške muke, države su ipak počele da uvode red u ovu oblast koja direktno zadire u temeljna ljudska prava. Standard je postavila Evropska unija usvajanjem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), a njen model prati i Srbija sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji se primenjuje od avgusta 2019.

Iako odavno posluju u Srbiji, globalne tehno korporacije posmatraju većinu zemalja u razvoju kao teritorije za neregulisanu eksploataciju podataka građana.Krajem maja 2019, tri meseca pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, SHARE Fondacija je informisala 20 najvećih tehno kompanija u svetu o obavezama prema građanima Srbije čije podatke obrađuju.

Odgovorio nam je Twitter obaveštenjem da rade na tome. Javila se i globalna platforma za rezervaciju avionskih karata, eSky, koja je u međuvremenu takođe odredila predstavnika u Srbiji. U decembru smo podneli prekršajne prijave Povereniku i dalje postupanje prepustili njemu.



Čitaj još:

Broj povreda digitalnih prava konstantan, pretnje sve oštrije

8 – 21. maj 2020.

Izveštaj o digitalnim pravima na Balkanu za prethodne dve nedelje beleži kontinuirane pritiske zbog izražavanja i aktivnosti na internetu. Pretnje, uvrede, optužbe i slučajevi govora mržnje spadaju u pritiske koji se učestalo dešavaju. Pored pritisaka, zabeležene su i druge povrede prava na internetu kao što su manipulacije u digitalnom okruženju, narušavanje informacione bezbednosti, te povrede informacione privatnosti.

Pretnje smrću na društvenim mrežama, optužbe i hapšenja


U Srbiji je 6. maja zvanično ukinuto vanredno stanja, što nije bitnije uticalo na učestalost povreda prava u digitalnoj sferi. Najčešći su pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, dok najviše optužbi, uvreda i  pretnji i dalje trpe novinari. Novinarka i pomoćnica glavnog i odgovornog urednika magazina Vremena Jovana Gligorijević dobila je pretnje smrću u poruci na Instagramu. Pretnja je prijavljena Posebnom tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal u Beogradu, a osumnjičeni je uhapšen u Novom Sadu. Na drugoj društvenoj mreži, Tviteru, novinaru Slobodanu Georgievu i TV voditelju Ivanu Ivanoviću, kao i opozicionim političarima Draganu Đilasu i Bošku Obradoviću upućene su pretnje smrću sa anonomnog profila. Kako navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije, osumnjičeni za ove pretnje je uhapšen.

Prema navodima Udruženja novinara Srbije, meta neosnovanih optužbi  bio je Budimir Ničić, dopisnik Glasa Amerike, kog je Srpska lista optužila za neprofesionalnost, te označila kao deo „šireg paklenog plana, da se poljulja poverenje naroda u Srbiju, ali i u Srpsku listu“. Optužbe su upućene nakon priloga o samohranoj majci kojoj je pretila opasnost da ostane bez krova nad glavom. U potkategoriji pritisaka zbog objavljivanja informacija našao se građanin iz Loznice koji je, prema izveštajima medija, proveo 50 dana u pritvoru, pri čemu su mu oduzeti elektronski uređaji da bi mu zatim bio određen kućni pritvor do okončanja pravnog postupka. Jedan građanin je optužen za širenje panike na Tviteru zbog objava o nedostacima opreme, ljudstva i prostorija u Opštoj bolnici u Loznici.

U Severnoj Makedoniji takođe su zabeležene uvrede novinarima. Miroslava Burns, novinarka Slobodne štampe bila je meta seksističkih uvreda u tekstovima na portalu DokazM.mk. Ovakve uvrede na račun novinarke osudio je Nezavisni sindikat novinara i medijskih radnika (SSNM). U Hrvatskoj se desio slučaj masovnog deljenja antisemitskog članka na Fejsbuku. U članku, objavljenom na portalu Istinom protiv laži, tvrdi se da koronavirus cilja ne-Jevreje i da je pandemija stvorena da bi se ukinuo papirni novac.

Društvene mreže kao sredstvo širenja lažnih vesti


Manipulacije u digitalnom okruženju zabeležene su i u ovom preseku stanja digitalnih prava. Tako je u Srbiji nekoliko portala objavilo tekstove sa tvrdnjama da je BBC rangirao Srbiju na drugo mesto liste zemalja sa “najboljim merama u borbi protiv pandemije”. Međutim, utvrđeno je da takva lista ne postoji. 

U Crnoj Gori, dva političara su na društvenim mrežama delila fotografiju ranjene bebe, tvrdeći da je povreda posledica policijskog nasilja u Nikšiću. Fotografija, međutim, nije nastala u Nikšiću, već  je preuzeta sa internet stranice iz inostranstva. 

Hrvatska prednjači po broju manipulacija na internetu koje su se dešavale u prethodnom periodu. Tako se pojavio lažni video o trgovini dečijim organima i njihovoj upotrebi u medicinskim eksperimentima, koji je kružio Fejsbukom. Kako navodi Faktograf, ovaj video, pregledan više od 80.000 puta, datira iz 2015. godine i prikazuje decu i odrasle nakon vazdušnih napada u Siriji.

Društvenim mrežama u Hrvatskoj kruži i lažna vest o prinudnom mikročipovanju građana. Portal Zajednohrvatska.wordpress.com objavio je članak u kome se tvrdi da postoji tajni plan za mikročipovanje globalnog stanovništva i da su hrvatski političari potpisali sporazume kojima se obvezuju na mikročipovanje svojih građana. U članku se takođe implicira da su mere preduzete u borbi protiv epidemije virusa donete u svrhu mikročipovanja građana. Još jedan slučaj širenja neistinitih informacija u Hrvatskoj tiče se onih o hapšenju Bila Gejtsa. Naime, na društvenim mrežama šire se dezinformacije da je američki FBI uhapsio Bila Gejtsa pod optužbom za biološki terorizam. Lažna vest dopunjena je opisom operacije hapšenja, kao i fotomontažom Gejtsa sa lisicama.

Manipulacije i računarske prevare


U Severnoj Makedoniji se odigrao slučaj manipulacije u digitalnom okruženju koji uključuje i račnarsku prevaru. Građanima su stizali mejlovi napravljeni da izgledaju kao da su poslati iz Ministarstva zdravlja Severne Makedonije. U porukama pod naslovom “Potrebno reagovanje: jedan od vaših kontakata je Covid-19 pozitivan“, traženo je da građani otvore fajl poslat u prilogu mejla, te da će oni koji fajl ne otvore biti procesuirani i uhapšeni. Računarska prevara desila se i u Srbiji, kada su građanima stizali fišing mejlovi, navodno od dve banke – Banke Intese i AIK banke. Mejlovi su sadržali opasne malvere, a sličan slučaj fišing kampanje desio se i u decembru 2019. godine.

U Srbiji je takođe zabeležen objedinjeni slučaj računarske prevare i manipulacije. Tviter aktivista @XudRobin, koji je nedavno objavio informacije o aktivnostima internet tima Srpske napredne stranke, primio je mejlove sa lažne adrese, jedan navodno od Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), u kome se od njega traži da otvori sumnjivi link. 

Objavljivanje mejlova i lozinki službenika ministarstava


Povreda informacione privatnosti odigrala se u Severnoj Makedoniji gde je hakerska grupa, poznata kao “Jaka grčka vojska”, upala u sisteme ministarstava finansija i ekonomije, a zatim tvitovala spisak mejlova i lozinki tamošnjih službenika.

SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli su regionalni blog posvećen redovnom praćenju povreda prava i sloboda na internetu. U prethodnom izveštaju SHARE Fondacije, zabeležen je pad broja slučajeva povreda, ali i konstantni pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu – pretnje, uvrede, kao i verbalni napadi na novinare, koji su česta meta. 



Anka Kovačević je istraživačica SHARE Fondacije. U fokusu njenog rada su monitoring digitalnih prava i sloboda i onlajn mediji.

Čitaj još:

Kontakt

Rezime globalne rasprave na temu automatizacije traganja za kontaktima kroz najčešće postavljana pitanja.

NOVA S – Budućnost-hoćemo li biti čipovani? | Kvaka 22 – Narativ o svemoći vlasti | Beogradska hronika 06052020: Aplikacije za praćenje kontakata – kakav je “kineski model” i mogu li se instalirati kod nas? | Обрати пажњу!: Пре вакцине, технологија као помоћ у ширењу ковида 19 | Tehnogram – Praćenje ljudi radi efikasnije | borbe protiv virusa korona | Tehnopolis – Dvoje su se tako smuvali | Digitalne Ikone – Digitalni alati za praćenje širenja infekcije virusom korona 

SHARE_BBS na Telegramu: t.me/share_bbs
Muzika: djflip

Izborna kampanja na internetu: između distopije i pandemije

SHARE Fondacija je nastavila sa praćenjem predizbornih aktivnosti političkih aktera u onlajn okruženju, u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel (HBS). Prethodnu nedelju, odnosno period od 13. do 20. maja, svakako je obeležio prvi onlajn skup koji je održao predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić. Ovakav vid obraćanja pristalicama do sada nije viđen u izbornim kampanjama u Srbiji i deluje zaista distopijski.

Srpska politika u Matriksu


Pandemija COVID-19 je bez obzira na opuštanje mera i ukidanje vanrednog stanja i dalje tema od vodećeg društvenog značaja, pa samim tim utiče i na izbornu kampanju. Međutim, uprkos preporukama da se drži fizička distanca, imali smo priliku da vidimo da se u politici ne biraju sredstva bez obzira na društvenu situaciju, što takođe može da se iskoristi i spinuje na različite načine. Predsednik Srbije i SNS se odlučio za nesvakidašnju praksu za domaće izborne trke i pozvao građane da se priključe njegovom onlajn skupu koji je održan 16. maja, što je ujedno bio i predmet prvog oglasa njegove zvanične Fejsbuk stranice.

Lica koja sa brojnih ekrana pažljivo gledaju predsednika i slušaju mikrofonski odjek njegovog glasa privukli su pažnju i stranih medija, koji su skup okaraterisali kao scenu iz epizode tehno-distopijske serije “Black Mirror”. Međutim, čini se da predsednik tokom onlajn skupa, imajući u vidu stanje u kome se odvija kampanja, na određeni način više podseća na Arhitektu, kreatora sistema “Matriks” iz istoimenih filmova. 

Fejsbuk oglašavanje u punom zamahu


U domenu oglašavanja na Fejsbuk stranicama političkih stranaka i njihovih lidera primećeni su prvi oglasi pojedinih značajnih aktera, pre svega Srpska napredna stranka koja je imala 2 oglasa, te već spomenuti oglas predsednika Vučića za onlajn skup. Iako stranke i lideri iz opozicije nastavljaju sa intenzivnom kampanjom Fejsbuk oglašavanja, sada možemo da kažemo da i vlast polako aktivira njene stranice. Od ostalih aktera koji su prvi put pustili Fejsbuk oglase u dosadašnjem toku kampanje izdvajamo Dosta je bilo, te stranice Vuka Jeremića i Miše Vacića.

Fejsbuk kampanja kreće da se intenzivira, s obzirom na to da je ukupno bilo 128 oglasa na stranicama partija, koalicija i lidera koje SHARE Fondacija prati, što je dvostruko više nego prošle nedelje. 

Primat u oglašavanju sa 24 oglasa i dalje ima stranica koalicije Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), koja zajedno sa oglasima stranica njena dva koaliciona člana, Stranke moderne Srbije (SMS) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), ima skoro četvrtinu oglasa zabeleženih protekle sedmice – ukupno 35. 

Druga po broju oglasa je stranica gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića sa 23 oglasa, dok je treći u poretku predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić sa lične stranice objavio 18 oglasa. 

Kod stranice Demokratske stranke (DS) je zanimljivo da se Fejsbuk oglasi više odnose na unutrašnja pitanja stranke, dok kao što smo prethnodne nedelje videli predsednik stranke Zoran Lutovac u značajnoj meri tvituje o izborima i bojkotu

Zanimljivo je da Socijalistička partija Srbije (SPS) i Srpska radikalna stranka (SRS) koji su među prvima predali izborne liste još uvek nisu počeli sa oglašavanjem na Fejsbuku. Sa druge strane, primećeno je da je stranica SPS Beočin krenula sa oglašavanjem, što može biti deo strategije za dolazeće lokalne izbore u toj opštini, imajući u vidu da su poruke lokalnog karaktera.

Oglasi na Fejsbuk stranici SPS Beočin

Tviter: analitičar preuzeo primat


Ukupan broj tvitova koji su u prethodnoj nedelji koristili haštag #izbori2020 iznosi 2267. 

Kao posebno aktivnog tviteraša na temu izbora u ovoj nedelji bismo izdvojili političkog analitičara i istraživača Bobana Stojanovića (@Radoholicar). Njegova tri tvita ukupno su dobila više od 2000 lajkova korisnika – u šta spada i najlajkovaniji tvit u protekloj nedelji (1752) koji se odnosio na put opozicije i bojkot.

Stranački nalozi čiji su tvitovi među najlajkovanijim su vojvođanski ogranak SNS i Narodna stranka Voždovac.

Kada je reč o najviše deljenim tvitovima (retweets) takođe se ističe analitičar Boban Stojanović, čiji je najlajkovaniji tvit u vezi sa izborima dobio i najviše ritvitova – 181. Na drugom mestu nalazi se tvit SNS Vojvodina o onlajn skupu i faktičkom početku izborne kampanje te stranke sa 109 ritvitova. Nepolitički nalog čiji se tvit našao među onima sa najviše podrške i deljenja pripada Meridijan kladionici, koja je najavila specijalnu ponudu kvota za parlamentarne izborne.

Najaktivniji korisnici Tvitera koji su koristili haštag #izbori2020 u periodu od 13. do 20. maja su @JelenaMKandic, koja je objavila 162 tvita i nastavlja trend od prošlog preseka stanja, prati je nalog @Zatamnjena sa 120 tvitova, dok je na trećem mestu Boban Stojanović (@Radoholicar) koji je imao 113 objava.

Nova.rs nastavlja da najaktivnije prati izbore


Najmlađi informativni portal Nova S (nova.rs) i ove nedelje ima ubedljvo najviše tekstova objavljenih o izborima (264) iako je broj nešto manji u odnosu na nedelju od 6. do 13. maja. Treba ukazati na skok objavljenih tekstova na portalu B92, na kome je objavljeno 78 tekstova a u prvoj nedelji monitoringa je imao manje od 30. Kod ostalih onlajn medija beleže se slične brojke u poređenju sa prvim presekom stanja.

Saznajte ko vas politički targetira


Uticaj Fejsbuka na društvene procese problematizovan je kao globalni problem nakon skandala sa kompanijom Kembridž analitika u kontekstu zloupotrebe podataka građana prilikom predsedničkih izbora u SAD i referenduma o Bregzitu održanih 2016. godine. 

U pokušaju da mapira i istraži političko i izborno targetiranje korisnika Fejsbuka, grupa aktivista napravila je dodatak “Ko me targetira?” (Who Targets Me) koji je dostupan za Mozilla Firefox i Google Chrome. Zahvaljujući doprinosu SHARE Fondacije, dodatak od nedavno analizira i podatke o političkom oglašavanju na Fejsbuku u Srbiji.

Instaliranjem dodatka doprinosite transparentnosti kampanje jer se podaci koriste za analizu velikog seta podataka koji može dati sliku o tome koga i na koji način politički akteri targetiraju, kao recimo u ovoj studiji oglasa sa Fejsbuk stranice britanske Konzervativne partije.

Napominjemo da se za Srbiju ne mogu još videti precizni podaci jer je potrebno da veći broj ljudi instalira dodatak. 



Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Njegova interesovanja i područja rada uključuju slobodu izražavanja i onlajn medije, kao i sva druga pitanja u vezi sa izražavanjem na internetu poput govora mržnje, neutralnosti mreže, cenzure, itd. Tviter: @Bojan_Perkov.

Nevena Krivokapić Martinović je koordinatorka SHARE Fondacije za onlajn medije i slobodu izražavanja i advokatica. Poseduje višegodišnje iskustvo u oblastima medijskog, poslovnog i IT prava.

Čitaj još:

SHARE Bilten: Hiljade kamera, prvi nalazi iz izborne kampanje, praćenje kontakata…

Pokrenut sajt hiljade.kamera.rs


Zajednica pojedinaca i organizacija koje se zalažu za odgovornu upotrebu tehnologije za video nadzor pokrenula je novu platformu na adresi hiljade.kamera.rs. Na sajtu su objedinjene sve javno dostupne informacije o pametnim kamerama u Beogradu sa pozivom građanima da pomognu mapiranje kamera i širenje svesti o problemima koje donosi masovni nadzor u našim zajednicama.


Izborna kampanja na Fejsbuku i Tviteru: prvi nalazi


Sa ukidanjem vanrednog stanja, izbori su ponovo aktuelni kao društvena tema. SHARE Fondacija je tokom prošle nedelje započela prikupljanje podataka o komunikaciji na Tviteru i oglašavanju stranica političkih partija i lidera na Fejsbuku.

Koji tvitovi su privukli najviše pažnje, ko se oglašavao na Fejsbuku i drugi nalazi iz prve nedelje “odmrznute” kampanje u tekstu Anđele Milivojević. → SHARE Fondacija


Praćenje kontakata preko COVID-19 aplikacije u Srbiji


Brojne države širom sveta su kao meru za sprečavanje širenja pandemije COVID-19 omogućile korišćenje aplikacija za praćenje kontakata. Primer iz regiona je Severna Makedonija, koja je nedavno omogućila građanima da dobrovoljno na mobilne uređaje instaliraju aplikaciju “Stop korona”. 

Kakve su implikacije upotrebe sličnih alata u Srbiji pročitajte u gostujućem tekstu Milene Lazarević i Dragane Bajić. → SHARE Fondacija


Podkast platforme i RSS feed


Naš podkast je od danas moguće pratiti putem svih popularnih podkast aplikacija i servisa: Apple Podcasts, Google Podcasts, Spotify, Deezer, Stitcher, Podcast.rs ili RSS čitača dodavanjem ove adrese. Sva izdanja serijala su takođe dostupna na Telegram kanalu i YouTube plejlisti.

SHARE_BBS podkast je dinamični audio kolaž koji predstavlja aktuelne i buduće probleme uticaja tehnologije na savremeno društvo.


PLUS:


→ Fejsbukov Nadzorni odbor napravljen da sve ostane kako je bilo → Wired

→ Tviter ažurirao prikaz neproverenih informacija – nove oznake i upozorenja → Twitter

→ Analitika domaćih onlajn medija u vreme korone → Netokracija

→ Kako aplikacija WeChat nadgleda komunikaciju korisnika van Kine → Citizen Lab

→ Da li se nalazimo na ivici sajberpanka? → New America


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN