SHARE Bilten: Uspešna borba protiv masovnog nadzora

Zajedno protiv #hiljadekamera


Hvala na doprinosu zajedničkoj borbi i solidarnosti. Cilj od milion dinara je postignut – i premašen! → Donacije.rs


Otpor kvantifikovanju ljudskih života


Pre skoro dve godine, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo saradnju sa kompanijom Huawei, naša fondacija počela je da prati razvoj uvođenja biometrijskog video nadzora u Beogradu.

Andrej Petrovski u intervjuu za Oblakoder govori o prvim koracima u borbi protiv postavljanja kamera sa mogućnošču prepoznavanja lica, sve do inicijative #hiljadekamera. → Oblakoder


hiljadekamera pt. 2


Rast društvene kontrole uz pomoć tehnologije u sve većem je fokusu javnosti, lokalnih i stranih medija. Zbog čega biometrijski video nadzor nepovratno menja naše živote i gradove poslušajte u novoj epizodi SHARE_BBS podkasta.  

SHARE_BBS je moguće pratiti putem svih popularnih podkast aplikacija i servisa: Apple Podcasts, Google Podcasts, Spotify, Deezer, Stitcher, Podcast.rs ili RSS čitača dodavanjem ove adrese. Sva izdanja serijala su takođe dostupna na Telegram kanalu i YouTube plejlisti.


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN


hiljadekamera pt. 2

Rast društvene kontrole uz pomoć tehnologije u sve većem je fokusu javnosti, lokalnih i stranih medija. Inicijativa #hiljadekamera pokrenula je kampanju protiv masovnog biometrijskog nadzora.

SHARE_BBS na Telegramu: t.me/share_bbs
Muzika: Felony Flats, Kvadrat

Izvori: NewsmaxAdria – Pregled dana – 10.12.2020 | Nature Podcast – The troubling rise of facial recognition technology | Danish Radio P1 Orientering – Søndag 22. nov. 2020 | Naoki Kitamura – #216 Ceo Beograd je pod kamerama | Podcast Vuglanje: Ne snimaj mi lice | Das Erste – Serbien: Jugend unter Vučić | UpFront – The world of surveillance: Who does ‘Big Brother’ answer to? | | Podcaast #2: Podkast, mim i hiljade kamera

SHARE Bilten: Zajedno protiv #hiljadekamera

Doniraj za borbu protiv masovnog nadzora


Inicijativa #hiljadekamera te poziva da podržiš crowdfunding kampanju za nastavak pravne i građanske borbe protiv biometrijskog nadzora. Blizu smo cilja, sad nam je neophodna tvoja pomoć. Pridruži se donatorima dobre borbe i podeli poziv na svojoj mreži.

Prešli smo već pola puta do 1.000.000 dinara. Uključi se u odbranu slobode i privatnosti, protiv masovnog nadzora → Donacije.rs



SHARE_TV – hiljade.kamera


PLUS:


Borci za slobodan internet → Netokracija

Kampanja “Ne snimaj mi lice – za zabranu biometrijskog nadzora” → N1

Podcast Vuglanje: Ne snimaj mi lice → Vugl.rs

Beograd prvi u Evropi ceo pod kamerama → Nova S

Snima nas hiljade kamera, a mi ne znamo ko ih kontroliše → Nova S

061 Danilo Krivokapić and #hiljadekamera → Državljan D podcast

Snima nas hiljade kamera, a mi ne znamo ko ih kontroliše → Nova S

Slušaju nas, gledaju i prate – može im se → Istinomer


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN


Život posle Instagrama

Nisam optimista u pogledu naše budućnosti na Inѕtаgrаmu i uopšte ne znam ima li života posle Instagrama. Ono što sigurno znam jeste da se naša sećanja skladište u hladnim, tamnim data centrima, koji bi jednog dana mogli da postanu njihove grobnice čekajući nekog novog Indijanu Džounsa da zarobljene oslobodi kletve.

Sedim u jednom kafiću u centru Berlina, čekam prijatelja. Malo kasni, pa sam odlučio da otvorim laptop i poradim na tekstu. Ja nisam pisac, niti sam novinar. Mogu da pišem jedino o stvarima koje me zanimaju.

Tekst sam započinjao i brisao nekoliko puta. Jedina konstanta jeste želja da pišem o internetu. Ne želim da pišem o njegovim tehničkim aspektima. Uglavnom zbog toga što sam već pisao o tome.

Omiljeni oblik zabave


Čekanje prekraćujem Instagramom na telefonu. Ovaj ap počinje da mi ispunjava svaki trenutak praznog hoda u toku dana: ako ne radim nešto konkretno, onda sam na Instagramu. U četvrtak popodne, dok su ljudi još uvek na poslu, nema mnogo zanimljivih objava, ali ima previše reklama, pa sam se okrenuo svom profilu. Razgledajući fotografije koje sam objavio, iznenada shvatam da prelistavam sopstveni život u proteklih pet godina.

S jedne strane, dobar je osećaj podsetiti se nekih lepih trenutaka u životu. S druge, moj svakodnevni život je do te mere izložen i kvantifikovan, da skoro svako ko ima pristup internetu može znati gde i s kim pijem kafu ili se sastajem. U trenucima kada objavljujemo stori ili post na Instagramu, ne razmišljamo previše da bi to neko mogao da zloupotrebi, mada svakodnevno čitamo o takvim slučajevima.

Najveći problem je, ipak, to što sam svoja sećanja autsorsovao Marku Zakerbergu, a on ih je prodao. I to verovatno na više mesta. Često sam razmišljao o tome, nekoliko puta i pisao na tu temu, održao sam i niz predavanja o razlozima zbog kojih je prikupljanje i prodaja ličnih podataka loša stvar. Ali nikada nisam pomislio šta bi se dogodilo da Fejsbuk bankrotira, a uz njega i Instagram i sve moje autsorsovane uspomene.

Ajkula u rezervoaru


Pročitao sam članak o džinovskoj ajkuli koja se raspada u velikom rezervoaru punom formalina negde u Australiji. Ajkula je svojevremeno uhvaćena u okeanu u blizini australijske obale, preparirana i izložena u centru eko-turizma, koji je kasnije bankrotirao. Nakon bankrota, predatorska riba je prebačena na drugo mesto i zatim prodata trećem vlasniku. Slede smene vlasnika i razne administrativne ujdurme, od kojih niko nije primetio da je napuštena, četiri metra duga bela ajkula počela da se raspada. I to nije kraj priče: pre nekoliko godina, neki ljudi su je slučajno otkrili i na internetu objavili snimak ajkule koja se raspada u rezervoaru. Od tada, razni entuzijasti i čudaci krenuli su da posećuju mesto, ne ostavljajući jadnu ajkulu da se raspadne na miru.

Moja sećanja koja sam autsorsovao Marku Zakerbergu, zaličila su mi upravo na tu jadnu ajkulu u rezervoaru. Doduše, ona i danas izgledaju podjednako dobro kao u vreme kada sam ih objavio, jer Mark još uvek može da zaradi od prodaje mojih podataka, ne bi li data centri nastavili da rade, a on nastavio da kupuje sive majice. No, razmotrimo za trenutak mogućnost raspada Markove imperije.

Nisam siguran koji bi bio najverovatniji scenario, a ne bih da preterujem s fantaziranjem. Hajde da isprobamo najjednostavniju opciju. Ljudima dosade stvari. Jednostavno je tako. Seća li se neko senzacije zvane MySpace? Ako ljudima dosadi Instagram, prestaće da ga koriste. Fejsbuk se već smatra društvenom mrežom za stare ljude, a i Instagram je krenuo u tom smeru. Pad broja korisnika znači samo jedno, manje tržište za oglašavanje. Manje reklama znači manje novca, znači Mark više neće biti zainteresovan da vodi taj biznis. U takvoj situaciji, prioritet mu sigurno neće biti bezbedan povratak svih korisničkih podataka i uništavanje kopija. Umesto toga, verovatno će pokušati da proda sve što se može prodati kako bi izvukao maksimum.

To se verovatno neće desiti za par meseci, pa ni za par godina, ali šanse vremenom rastu. Mark može da proda kompaniju na vreme, da preduhitri pad; ili, ukoliko se to ne desi njemu, možda će to učiniti njegova deca. Suština je u tome da, ako i kad dođe do toga, ja nemam mnogo izbora. Nisam glasao za Marka, niti za njegovu decu, niti će me on pitati šta da radi kada brod jednom počne da tone.

Razlika između rezervoara za velike ribe i mojih sećanja leži u tome što entuzijasti i čudaci neće morati da idu čak do Australije da bi ih videli; to će moći da urade iz svojih spavaćih soba.

Uzaludni su pokušaji za promenu


Evropa, tačnije EU, pokušava da zaustavi ovaj zamišljeni scenario, usvajanjem zakona kao što je GDPR (Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti). U potpunosti podržavam uspostavljanje standarda i primenu zakona o zaštiti privatnosti ljudi. Međutim, zakoni su zakoni i ljudi ih krše.

Mark je svedočio pred američkim Kongresom, Federalna trgovinska komisija SAD izrekla je kaznu Fejsbuku u visini od pet milijardi američkih dolara, a kompaniji je izrečeno i nekoliko kazni u Evropi. Veliki broj aktivista koji se bore za privatnost ove događaje smatraju pobedom, ali da li je to zaista tako? Fejsbuk je unapred računao da će ga trgovinska komisija kazniti, pa je sredstva obezbedio pre nego što je kazna izrečena. Iznos kazne nije imao značajan uticaj na poslovanje Fejsbuka.

GDPR bi trebalo da reguliše kako ovaj i slični giganti upotrebljavaju lične podatke. Uredba propisuje izuzetno visoke kazne ukoliko se utvrdi da su kompanije koje obrađuju milijarde ličnih podataka, zloupotrebile podatke. Različite agencije za zaštitu podataka već su pokrenule istrage protiv svih velikih kompanija kao što su Facebook, Google i Amazon. U ovom trenutku, godinu i po dana nakon početka primene GDPR-a, još uvek je prerano reći da li će EU uspeti u svojoj nameri da reguliše upotrebu ličnih podataka.

U svakom slučaju, dobro je imati šansu za pravnu bitku s velikim kompanijama. Nadam se da će biti sve više ljudi poput Maksa Šremsa, dovoljno posvećenih i strpljivih da iskoriste pravne mehanizme u zaštiti podataka. Pojedinačni slučajevi, koliko god se činili neznatni, mogu uspostaviti presedan koji će biti važan za tretman ličnih podataka u budućnosti.

Instagram nije samo mesto za moje uspomene; ako računamo Fejsbuk i Vocap, nagomailalo se tu dosta osetljivih podataka o meni. Njihovi kolačići su uključeni u oko 46% najposećenijih veb stranica, a njihove aplikacije imaju pristup skoro svemu na mom pametnom telefonu.

S pravom me možete pitati zašto koristim ove aplikacije. Da budem iskren, verovatno zato što su jednostavne za upotrebu, a i zbog znatiželje o životima drugih ljudi; konačno, zaista imam potrebu da s ljudima delim srećne trenutke iz svog života. Pretpostavljam da većina ima slične razloge.

Budućnost


Radim u SHARE Fondaciji, organizaciji za zaštitu digitalnih prava sa sedištem u Beogradu. U posljednjih nekoliko godina, mnogo ljudi i organizacija nam je prišlo tražeći pomoć zbog problema sa profilima na društvenim mrežama. Problemi variraju, od uznemiravanja i krađe identiteta, do deaktivacije profila bez obrazloženja. Neke slučajeve smo, zahvaljujući znanju i kontaktima, uspeli da rešimo; u većini slučajeva, međutim, ništa se ne može učiniti. Na kraju krajeva, svi smo mi samo beznačajni, nematerijalni Markovi radnici, dok su naši podaci roba kojom on trguje.

Nažalost, ne mogu biti optimista u pogledu naše budućnosti na Instagramu i uopšte ne znam ima li života posle Instagrama. Ono što sigurno znam jeste da se naša sećanja skladište u hladnim, tamnim data centrima, koji bi jednog dana mogli da postanu njihove grobnice čekajući nekog novog Indijanu Džounsa da zarobljene oslobodi kletve.

Tekst je izvorno objavljen na blogu Res Publica 26. decembra 2019: https://respublica.edu.mk/mk/blog/zivot-nakon-instagrama



Andrej Petrovski je tehnički direktor SHARE Fondacije. Istražuje brojne aspekte digitalne infrastrukture, nevidljive puteve interneta, političko-informaciono ratovanje i druge izazove po digitalna prava i slobode.

Čitaj još:

ZAJEDNO PROTIV #HILJADEKAMERA: Doniraj i podrži borbu protiv biometrijskog nadzora

Mimo prava i ustava, bez javne debate i adekvatnog informisanja, građane Beograda snima više od hiljadu kamera, na nepoznatim lokacijama. Pametna tehnologija masovnog biometrijskog nadzora, koju u okviru projekta “Sigurno društvo” uvodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, omogućava i prepoznavanje naših lica i analizu našeg kretanja.

Širom sveta sve je glasniji protest protiv ovakvih tehnologija, jer se diskutabilan doprinos opštoj bezbednosti plaća preskupo – ljudskim pravima i slobodama. Građani Srbije se za to vreme u tišini stavljaju pod budno oko pametnih kamera, o kojima nedovoljno znaju. Upotrebu ovako invazivne tehnologije policija je obrazložila neodređenim i protivrečnim izjavama, a rizik od zloupotrebe osetljivih podataka o ličnosti do danas nije otklonjen, ni adekvatno sagledan.

Kao odgovor, građani i organizacije udruženi u inicijativi #hiljadekamera pokrenuli su akciju mapiranja i označavanja javnih prostora pod nadzorom, i otkrili na ulicama i trgovima gotovo trostruko više kamera u odnosu na broj koji je objavio MUP. Pokrenuli su diskusiju sa stručnjacima i međunarodnim organizacijama i upozoravali na nesagledive društvene posledice. Animirali su hiljade istomišljenika da potpišu peticiju za zabranu biometrijskog nadzora u Srbiji, a sve aktivnosti do sada finansirali su isključivo resursima aktivista i organizacija, koje je ova inicijativa tokom protekle dve godine okupila.

Ipak, u zemlji gde je kultura privatnosti i dalje na niskom nivou, znamo da ova borba, da bi do kraja uspela, mora biti zajednička.

INICIJATIVA #HILJADEKAMERA POZIVA VAS DA PODRŽITE CROWDFUNDING KAMPANJU – ZAJEDNIČKO FINANSIRANJE BORBE PROTIV MASOVNOG BIOMETRIJSKOG NADZORA.

Cilj kampanje je da zajedno skupimo 1.000.000 dinara, kojima će se finansirati nastavak aktivnosti inicijative #hiljadekamera, okupljanje i jačanje zajednice, dalje obeležavanje kamera, izrada mape javnih prostora pod nadzorom, stvaranje naučnog i umetničkog sadržaja eksperata i zajednice, organizacija događaja, informisanje i edukacija građana. Želimo da se što veći broj naših sugrađana uključi u borbu protiv #hiljadekamera.

Inicijativa #hiljadekamera je zajednica pojedinaca i organizacija koja se zalaže za odgovorno korišćenje tehnologije za nadzor.

Paketi zahvalnosti


Podrška u iznosu od 1.000 i više dinara: [Paket 101]

Paket zahvalnosti obuhvata digitalnu verziju Vodiča za preživljavanje – internet u doba pandemije, Infografike, Mape pandemije iz ugla digitalnih prava, podkast SHARE Fondacije, kao i mini dokumentarac u produkciji SHARE Fondacije, koji odgovara na ključna pitanja primene pametnih tehnologija za neselektivni nadzor javnih prostora.

Podrška u iznosu od 2.000 i više dinara: [Paket 202]

Paket za preživljavanje koji stiže na kućnu adresu sadrži masku dizajniranu da zbunjuje sistem za prepoznavanje lica, Vodič za preživljavanje, infografike o savesnoj upotrebi internet resursa i digitalnoj bezbednosti, mapu pandemije iz ugla digitalnih prava, šibice, vitamin C, specijalnu seriju stikera koje smo pripremili za vas.

Za doprinos borbi u iznosu od 6.000 i više dinara: [Paket 303]

Uz Paket za preživljavanje dodaćemo bandanu, dizajniranu u koprodukciji sa domaćim brendom Shinobi, i kapu sa dezenom koji zbunjuje sistem za prepoznavanje lica.

Podrška u iznosu od 10.000 i više dinara: [Paket 404]

Uz Paket za preživljavanje dodaćemo i duks sa dezenom koji zbunjuje sistem za prepoznavanje lica dizajniranog koprodukciji sa domaćim brendom Acid Form.

Ako želite da nas podržite donacijom direktno na naš račun, preko e-bankinga ili m-bankinga:

Uplatu izvršite u korist ‘SHARE FONDACIJA, Beograd’ na račun 340-11007222-71. Za svrhu navedite ‘DONACIJA’.

Potvrdu o uplati nam pošaljite na adresu [email protected], sa naznakom za koji paket donacije je uplata izvšena i adresom za dostavu poklona. Informacije o dostavi ćete dobiti u najkraćem mogućem roku. Vašu e-mail adresu ne ustupamo trećim licima.

Doniraj i podrži borbu protiv biometrijskog nadzora. Prikupljanje sredstava traje do 5. januara 2021, a isporuka paketa zahvalnosti za podršku vršiće se po završetku kampanje, do 15. februara. 

Ako do sada niste potpisali peticiju protiv biometrijskog nadzora, to možete učiniti na ovom linku.

Ako želiš da pomogneš na bilo koji drugi način, popuni formular.

SHARE Bilten: Baza povreda privatnosti, novi monitoring izveštaj, Balkan FLOSStival 2020…

Baza povreda privatnosti


Grupa šest organizacija – SHARE Fondacija, Partneri Srbija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola – pokrenula je bazu povreda prava na privatnost u Srbiji, na adresi monitoring.mojipodaci.rs.

Kako se povrede privatnosti vrše, ko su najčešće žrtve i izvršioci i ostale informacije o bazi → SHARE Fondacija


Monitoring izveštaj avgust-novembar


U periodu od avgusta do novembra registrovano je 36 novih slučajeva povreda digitalnih prava iz kategorija informacione privatnosti, blokiranja i filtriranja sadržaja, pritisaka i manipulacija.

Najspecifičniji zabeleženi slučajevi analizirani su u novom monitoring izveštaju naše fondacije → SHARE Fondacija


Balkan FLOSStival 2020


Open Labs Albanija 5. i 6. decembra sa partnerima organizuje Balkan FLOSStival 2020, onlajn događaj posvećen besplatnom open source softveru i hardveru i digitalnim pravima. Ove godine će na festivalu učestvovati i predstavnici SHARE Fondacije.

Više informacija o događaju i registracija za besplatne karte → Eventyay


PLUS:


Koji IT giganti su do sada imenovali predstavnike u Srbiji → Danilo Krivokapić/Twitter

Rad SHARE Fondacije u retrospektivi 2020. godine → Netokracija Srbija

Kako ostati neopažen na ulicama Pekinga → BBC

Posledice izručenja Džulijana Asanža po novinarstvo i slobodu medija → El Pais

Razgovor sa novinarom koji je upao na video-sastanak evropskih ministara odbrane → Politico

Problemi striming zajednice sa autorskim pravima → The Verge


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN


Monitoring digitalnih prava avgust-novembar 2020. Novi talas, isti pritisci i napadi

Novi monitoring izveštaj SHARE Fondacije beleži povrede digitalnih prava u Srbiji u periodu od avgusta do novembra 2020. godine, kada je registrovano 36 incidenata. U periodu nakon izbora i sa pretnjom koronavirusa i dalje u fokusu, navedeni period obeležili su curenje fotografija pacijentkinja iz Arene, uvođenje filtriranja interneta u Srbiji i teorije zavere o potencijalnoj vakcinaciji.  


Slučaj Arena: lanac ugrožavanja privatnosti 


Tokom noći 10. novembra na korisnik Tvitera je okačio dve fotografije iz “Štark arene”, koja trenutno služi kao privremena kovid bolnica. Na slikama se nalazi pacijentkinja koja se sama u svojoj ograđenoj “kocki” presvlači, a pored nje se nalazi i set infuzija. Korisnik je uz slike dodao natpis “Lepša strana kovida”. 

Veoma brzo je objava došla u centar pažnje, te je obrisana sa Tvitera, ali je snimak ekrana ostao sačuvan i slika je kružila raznim Telegram grupama. Pored ovoga, cenzurisane slike sutradan su se pojavile na skoro svim društvenim mrežama i medijima, preko Kurira, Blica i drugih tabloida. 

Ubrzo su mediji počeli da pišu i o identitetu pacijentkinje kojoj je ugrožena privatnost ne samo jednom, kada je fotografisana bez pristanka, već i ponovo kada su slike osvanule na portalima. Važno je napomenuti da svako dalje reprodukovanje ovih fotografija, čak i u anonimizovanom formatu, predstavlja dalju povredu i ugrožavanje privatnosti jer samom popularizacijom priče se poziva na dalje traženje originalnih slika na internetu, i kao i drugih podataka o pacijentkinji. Ovo samo po sebi ne predstavlja samo kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već i kršenje etičkog kodeksa novinara kada je u pitanju poštovanje privatnosti i objavljivanje ličnih podataka. Neposredno nakon prvog slučaja, pojavile su se fotografije još jedne pacijentkinje iz kovid bolnice u Areni. Ovoga puta slučaj nije bio blisko medijski propraćen, ali to svakako ne umanjuje njegovu problematičnost.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je krivičnu prijavu povodom ovog slučaja, nakon utvrđivanja da je snimak nastao sa privatnog uređaja, to jest da fotografija nije zabeležena od strane sistema video nadzora “Štark arene”. 

SHARE Fondacija već je skretala pažnju na kršenje privatnosti i objavljivanje podataka o ličnosti kada su u pitanju medicinske institucije i snimanje/fotografisanje osoba koje za to nisu dale svoj pristanak za vreme trajanja pandemije koronavirusa u Srbiji. Ovakva praksa nije samo nezakonita, već je i duboko zabrinjavajuća imajući u vidu da prava svakog pacijenta moraju biti zagarantovana, naročito u institucijama gde je primarno lečenje ljudi i obezbeđivanje osećaja sigurnosti i komfora. 

U vezi sa ovim slučajem, Ministarstvo odbrane je saopštenjem osudilo ugrožavanje privatnosti pacijentkinje i pokušalo da uveri građane da radi sve kako bi zagarantovalo zaštitu privatnosti svih pacijenata smeštenih u “Štark areni”. Iako fotografije koje su podeljene u ovom slučaju nisu nastale preko sistema video-nadzora arene, ipak smo ponovo svedoci toga da čak ni u bolnicama pacijenti ne mogu uvek očekivati potpunu privatnost. 

Građanima Beograda privatnost je već uskraćena posredstvom sistema biometrijskog video nadzora koji se već više od godinu dana postavlja pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnjih poslova. Svi podaci koji se prikupljaju i skladište sa ovih kamera ostaju manje-više nepoznati građanima, koji nisu učestvovali ni u diskusiji o njihovom postavljanju. U takvoj situaciji, građani ostaju izloženi svakodnevnom nadzoru na ulicama, dostupni sistemima masovnog nadzora bez objašnjenja i razloga. Čini se ipak, da pored ulica grada, i zdravstvene ustanove mogu biti ugrožene u ovom pogledu, iako bi trebalo da obezbede privatnost i sigurnost svojim pacijentima.


Blokiranje sajtova za igre na sreću


U oktobru, društvenim mrežama proširila se informacija da je mobilni operater VIP počeo da blokira strane sajtove za klađenje. Kompanija je na Tviteru potvrdila da je postupila po dopisu Uprave za igre na sreću i blokirala pristup inostranim sajtovima za klađenje za koje se plaćaju ulozi na teritoriji Republike Srbije. Ovaj incident predstavio je opasan presedan za ograničavanje slobode interneta u Srbiji. SHARE Fondacija je pratila i analizirala ovaj kao i prethodne pokušaje uvođenja filtriranja interneta u Srbiji.


Uvrede i manipulacije u digitalnom prostoru


Nakon predsedničkih izbora u Americi početkom novembra, lažne vesti i dezinformacije su očekivano ispunile medijski prostor i društvene mreže. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, u kojoj su društvene mreže ispunile neistinite izjave novoizabranog predsednika Džo Bajdena koje su takođe pospešene od strane raznih medija. Pored ovog slučaja, kako su se vesti o potencijalnoj vakcini protiv koronavirusa širile, tako su se širile i neistine o zloupotrebi vakcinisanja.

Pritisci zbog sadržaja deljenih na društvenim mrežama su ponovo bili u fokusu, čak i sa slučajem privođenja zbog komentara na članak objavljenom na Fejsbuku. Vređanja i prenje stizale su građana, ali i od državnih funkcionera koji su preko mreža upućivali uvrede aktivistima i novinarima.  

Iako je veliki broj medija 19. novembra preneo vest o smrti patrijarha Irineja od posledica koronavirusa, Srpska pravoslavna crkva je demantovala ovu informaciju i vest je ubrzo povučena sa svih medija. Narednog dana, 20. novembra vest o smrti patrijarha Irineja zvanično je saopštena sa Instagram profila predsednika Srbije, iako su izvori koji su prethodnog dana vest podelili sa medijima ostali pri svojim izjavama.



Čitaj još:

Povrede informacione privatnosti građana Srbije najučestalije

U Srbiji se privatnost građana najčešće krši u domenu informacione privatnosti, odnosno u kontekstu ugrožavanja podataka o ličnosti usled nezakonitog prikupljanja ili obrade, pokazuju nalazi civilnog sektora. 

Grupa šest organizacija – SHARE Fondacija, Partneri Srbija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola – pokrenula je monitoring povreda prava na privatnost u Srbiji, sa posebnim fokusom na marginalizovane i ugrožene društvene grupe. Zabeleženi slučajevi povreda privatnosti su od 3. decembra dostupni u onlajn bazi na adresi monitoring.mojipodaci.rs, koja će predstavljati otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova. 

Četiri opšte kategorije povreda koje se prate obuhvataju informacionu privatnost, fizički i psihički integritet, privatnost komunikacija i teritorijalnu privatnost, tj. incidente koji se odnose na povredu privatnog prostora, na primer stana, i radnog prostora, što uključuje i nadzor na radnom mestu i kontrolu pristupa.

Povrede privatnosti česte su u oblastima zdravstva i javne uprave, što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19, ali i u radno-pravnim odnosima, medijskom izveštavanju i sektoru bezbednosti, odnosno radu policije i bezbednosnih službi. Akteri koji su prema inicijalno prikupljenim podacima (69 slučajeva u periodu od septembra 2019. do novembra 2020) najčešće odgovorni za narušavanje privatnosti jesu državni organi i privatne kompanije. Od svih aktera, a posebno onih iz javnog sektora, kao i od velikih kompanija, očekuje se najviši stepen poštovanja zakona, budući da obrađuju velike količine podataka građana.

Kada je reč o najčešćim žrtvama narušavanja privatnosti, preliminarna analiza pokazuje da su se građani kao privatna lica u najvećem broju slučajeva najviše nalazili na udaru, dok se od specifičnijih slučajeva povreda mogu istaći zaposleni i maloletnici. Povrede se najčešće vrše bez posredstva medija – njih 57 posto – iako povrede putem društvenih mreža takođe imaju visok udeo od 15 odsto od ukupnog broja povreda.

Kontinuirano praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka važno je iz više razloga. Ono najpre daje uvid u trenutno stanje ili smenjivanje određenih trendova, što omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno posvetiti pažnju. Takođe može biti izvor raznih vrsta istraživanja koje određene teme mogu produbiti i detaljnije obraditi. Najzad, u slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta “Zaštiti privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.



Čitaj još:

hiljade.kamera

Početkom 2019, u Beogradu je najavljeno postavljanje više hiljada kamera sa mogućnošću prepoznavanja lica, što bi ceo grad stavilo pod uvek budno oko pametnog video-nadzora. Neformalna grupa građana, okupljena oko sajta hiljade.kamera.rs, od tada javnosti ukazuje na sve probleme i posledice uvođenja nadzora koji može u svakom trenutku da prati svakog građanina dok se kreće gradom.



Čitaj još:

Bitka za podatke za vreme pandemije

Informacioni sistem Covid-19 od uspostavljanja prate kontroverze. Nismo sigurni ko ga je napravio, pod kojim uslovima, niti da li je sistem rađen u skladu sa standardima informacione bezbednosti i zaštite ličnih podataka. Međutim, najviše nedoumica je izazvala polemika da li su podaci o širenju virusa koji se čuvaju u tom sistemu verodostojni.



Čitaj još: