CYBERAMA 8: Pregled godine sa SHARE timom


Proteklu godinu na internetu obeležili su mnogi nemili događaji u Srbiji i svetu, ali takođe i otpor koji su građani i zajednica pružili u napadima na njihovu privatnost od strane država i korporacija. Pokušaj legalizacije prepoznavanja lica, skeniranja iCloud-a svih korisnika i veliki egzodus sa Whatsapp-a su dobri primeri te borbe, dok su nam rensomver napadi na kritičnu infrastrukturu i pad svih servisa kompanije Meta pokazali kako se incidenti iz digitalnog prostora sve više prenose u fizički. Međutim, kako će izgledati naredna godina sa sve većom centralizacijom podataka i moći, sveprisutnijim uticajem algoritama i penetracijom naprednih tehnologija?

Ove događaje i fenomene komentarišu naše koleginice i kolege iz SHARE Fondacije – Jelena, Nevena, Asja, Danilo, Andrej i Đorđe.



Čitaj još:

Praznični SHARE Bilten + poklon publikacija

SHARE pregled 2021. godine


Naš tim je vredno istraživao cele godine i predstavio vam mnoštvo tekstova, izveštaja, analiza, emisija i alata. 

Šta je sve obeležilo proteklu godinu i koji izazovi po digitalna prava i slobode nas potencijalno čekaju u 2022. godini → SHARE Fondacija


Koliko je vredna DNK?


Razne kompanije prodaju popularne DNK pakete koji vam iz pljuvačke mogu “utvrditi poreklo”, odnosno koliko procenata gena imate sa kog podneblja. Deluje kao nevina razbibriga, ali u ovom slučaju svojevoljno dajete vaš genetski materijal, koji sadrži praktično najvrednije podatke o vama. 

Poklon publikacija: Da li je budućnost nadzora u našim genima i šta znači pljunuti u epruvetu? → SHARE Fondacija


CYBERAMA 8: Pregled godine sa SHARE timom


Proteklu godinu na internetu obeležili su mnogi nemili događaji u Srbiji i svetu, ali takođe i otpor koji su građani i zajednica pružili u napadima na njihovu privatnost od strane država i korporacija. Pokušaj legalizacije prepoznavanja lica, skeniranja iCloud-a svih korisnika i veliki egzodus sa Whatsapp-a su dobri primeri te borbe, dok su nam rensomver napadi na kritičnu infrastrukturu i pad svih servisa kompanije Meta pokazali kako se incidenti iz digitalnog prostora sve više prenose u fizički. Međutim, kako će izgledati naredna godina sa sve većom centralizacijom podataka i moći, sveprisutnijim uticajem algoritama i penetracijom naprednih tehnologija?

Ove događaje i fenomene komentarišu naše koleginice i kolege iz SHARE Fondacije – Jelena, Nevena, Asja, Danilo, Andrej i Đorđe. Budi onlajn u sredu 5. januara u 20h na ovom YT linku.


Srećne praznike želi vam SHARE Fondacija, čitajte naš bilten i u 2022!


Cyberama 8: Pregled godine sa SHARE timom

Proteklu godinu na internetu obeležili su mnogi nemili događaji u Srbiji i svetu, ali takođe i otpor koji su građani i zajednica pružili u napadima na njihovu privatnost od strane država i korporacija. Pokušaj legalizacije prepoznavanja lica, skeniranja iCloud-a svih korisnika i veliki egzodus sa Whatsapp-a su dobri primeri te borbe, dok su nam rensomver napadi na kritičnu infrastrukturu i pad svih servisa kompanije Meta pokazali kako se incidenti iz digitalnog prostora sve više prenose u fizički. Međutim, kako će izgledati naredna godina sa sve većom centralizacijom podataka i moći, sveprisutnijim uticajem algoritama i penetracijom naprednih tehnologija?

Ove događaje i fenomene komentarišu naše koleginice i kolege iz SHARE Fondacije – Jelena, Nevena, Asja, Danilo, Andrej i Đorđe.

Budi onlajn u sredu 5. januara u 20h na ovom YT linku. Registracija nije obavezna, ali je korisna: dobićeš podsetnik sa linkom za strim.

Cyberama je livestream serijal o aktuelnim temama iz oblasti društva, tehnologije i sajber-prostora. Zajedno sa gostima u studiju i zajednicom na četu, svake poslednje srede u mesecu analiziramo vesti, društvene fenomene i odgovaramo na pitanja relevantna za pojedinca i društvo u 21. veku.



SHARE Bilten: Bezbednost onlajn, priručnik za digitalna prava, regionalni monitoring…

Video explainer: Bezbednost na internetu


Bez osnovne digitalne higijene nema bezbednosti na internetu. Softveri koje koristimo nisu savršeni, a svaki njihov nedostatak dovodi naše podatke u opasnost da ih sajber kriminalci zloupotrebe.

Zašto je važno je voditi računa o bezbednosti onlajn servisa, naloga i uređaja koje koristimo i kako da sačuvamo lične podatke, finansijske informacije i druge digitalne resurse, otkrijte u videu naše produkcije. → SHARE Fondacija/YouTube


Uvod u digitalna prava


Iako su internet tehnologije otvorile mnoge nove i zanimljive načine za izražavanje ideja, razmenu informacija, udruživanje, proteste i druge aktivnosti, digitalizacija svakodnevnih poslova i komunikacije omogućila je i razvoj sredstava za zloupotrebe i kršenje prava.  

SHARE Fondacija objavila je Uvod u digitalna prava – priručnik za snalaženje u internet prostoru, koji daje preporuke za mnoge situacije koje vas mogu zadesiti onlajn. → SHARE Fondacija


Regionalni monitoring izveštaj


“Onlajn zastrašivanje: Kontrolisanje narativa na Balkanu” novi je Birnov izveštaj za period od avgusta 2020. do avgusta 2021. godine. U izveštaju je zabeleženo skoro 800 slučajeva kršenja digitalnih prava u osam zemalja u regionu, uključujući Srbiju. 
 
Koje su povrede prava na internetu najviše zabeležene, ko su bile najčešće žrtve i napadači, kao i koji su događaji obeležili obuhvaćeni period pročitajte u publikaciji. → Balkan Insight


PLUS:


Društveno-politička problematika Web3 pokreta → Tante.cc

Meta suspendovala mrežu za sajber špijunažu na Fejsbuku → Radio Slobodna Evropa

Zablude i pretpostavke o svemoći veštačke inteligencije → Fake AI Book

Uloga kompanije Huawei u nadzornom aparatu Kine → The Washington Post

Dvadeset godina Creative Commons pokreta → Creative Commons

Digitalna bezbednost za filmske ekipe → Digitalsecurity.film


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN


Uvod u digitalna prava: Priručnik za snalaženje u internet prostoru

SHARE Fondacija objavila je Uvod u digitalna prava – priručnik za snalaženje u internet prostoru. U priručniku su predstavljeni neki od osnovnih pojmova iz oblasti ljudskih prava u digitalnom okruženju, ilustrovani praktičnim primerima iz regiona Zapadnog Balkana. 

Iako su internet tehnologije otvorile mnoge nove i zanimljive načine za izražavanje ideja, razmenu informacija, udruživanje, proteste i druge aktivnosti koje se nalaze pod univerzalnom zaštitom kao temeljna prava svih ljudi, digitalizacija svakodnevnih poslova i komunikacije omogućila je i zloupotrebe i kršenje prava. Svesno ili iz neznanja, vođeni komercijalnim interesima ili namerom da uspostave kontrolu, različiti akteri – države, korporacije, političke i druge organizacije – često su na internetu vinovnici cenzure, narušavanja privatnosti građana i diskriminacije po različitim osnovama.

Ovaj priručnik fokusira se na tri oblasti – zaštitu podataka o ličnosti, digitalnu bezbednost i slobodu izražavanja. U svakoj oblasti predstavljeni su primeri povreda, posledice koje te povrede mogu da izazovu pojedincu i društvu, kao i mehanizmi zaštite digitalnih prava.

Da li su lajk na Tviteru, šerovanje na Fejsbuku ili metapodaci o pretrazi na Guglu – podaci o ličnosti? Kada ograničavanje pristupa nekom sajtu prerasta u cenzuru? Koja su ljudska prava ugrožena prilikom masovne obrade biometrijskih podataka u pametnim sistemima? Može li biti diskriminacije u procesu automatizovanog algoritamskog odlučivanja? Ovo su samo neka od pitanja na koja su eksperti SHARE Fondacije pokušali da daju što konkretnije i sažetije odgovore.



Čitaj još:

SHARE Bilten: Uznemiravanje u digitalnom prostoru

Video: Uznemiravanje na internetu


Društvene mreže odavno ne predstavljaju samo skrolovanje kroz galerije fotografija sa letovanja ili porodičnih okupljanja. Uz sve pogodnosti koje nam pružaju, društveni mediji nose velike rizike za svoje korisnike. 

Kako se nositi sa uznermiravanjem na internetu, koje su posledice a koji koraci u cilju zaštite, saznajte u videu naše produkcije. → SHARE Fondacija/YouTube


Op-ed: Nasilje na društvenim mrežama


Nije svaka agresija nasilje, a ova napomena važi i za fizički i za onlajn prostor u kom se ispoljava. Za nasilje je potrebno nešto više od impulsivne reakcije: namera da se drugome nanese povreda ili šteta. Kad se ta nasilnička namera sprovodi kontinuirano, sa ciljem zastrašivanja, ponižavanja ili potčinjavanja, nad objektivno slabijom osobom – u očiglednoj neravnoteži fizičke snage ili društvene moći – psiholozi počinju da govore o pojavi koja se na engleskom zove „bullying“.
 
Šta predstavlja cyberbullying, kako se i gde vrši i šta može da prouzrokuje. → SHARE Fondacija 


Saveti kako da se zaštitite


Pored informacija u vezi sa digitalnom bezbednošću, rešenja za probleme sa sajtom, presretanjem komunikacije, pretnjama i pritiscima, Alati za digitalnu bezbednost naše fondacije nude i savete u slučaju da se suočavate sa cyberbullying-om. 

Ukoliko trpite neki vid nasilja, proganjanja, govora mržnje i slično, konsultujte poglavlje o uznemiravanju. → toolkit.sharecert.rs


PLUS:


Standardi zajednice popularnih platformi → InstagramFacebookYouTubeTikTokTwitter

Primer pravila za sadržaje jedne instance na Mastodonu, decentralizovanoj društvenoj mreži → Mastodon.social

Predavanje Vladana Jolera na FPN u Beogradu i onlajn → Eventbrite

Aplikacija za Twitter iskustvo bez uznemiravanja → Block Party

Tužba protiv Fejsbuka od 150 milijardi dolara zbog govora mržnje u Mjanmaru → BBC News

Pripadnici obezbeđenja predsednika Mađarske targetirani Pegasusom → Direkt36

Tor blokiran u Rusiji → Tor Project Blog


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN


Cyberbullying: Nasilje na internetu

Nije svaka agresija nasilje, kažu psiholozi, a ova napomena važi i za fizički i za onlajn prostor u kom se ispoljava. Psovke, uvrede, prostakluci, pa čak i verbalne pretnje izrečene / napisane u trenucima besa i frustracije nesumnjivo su izlivi agresije, ali im je za nasilje potrebno nešto više od impulsivne reakcije: namera da se drugome nanese povreda ili šteta. Možda zvuči nevažno, ali ako se odmeravaju pravne ili psihološke posledice, finese su od presudnog značaja.

Kad se ta nasilnička namera sprovodi kontinuirano, sa ciljem zastrašivanja, ponižavanja ili potčinjavanja, nad objektivno slabijom osobom – u očiglednoj neravnoteži fizičke snage ili društvene moći – psiholozi počinju da govore o pojavi koja se na engleskom zove „bullying“. Usled posebne pažnje koja se pridaje toj vrsti nasilja u školi, među đacima, kod nas se ustalio izraz „vršnjačko nasilje“ što je koncept koji bi trebalo da obuhvati i slične oblike nasilja među hijerarhijski relativno jednakim radnicima u istoj firmi, na primer.

Razlike je lako zamisliti. Odrasli su uglavnom dovoljno svesni granice koja socijalizovano nasilje među jednakima razdvaja od krivičnog dela i veštije ga prikrivaju šalom. S druge strane, što su mete nasilnika mlađe, to dublje i tragičnije doživljavaju uporno ponižavanje ili zastrašivanje, posebno zato što mu svedoči čitavo društveno okruženje kojem žele da pripadaju.

Kad se dešava među đacima, psiholozima je jasno da i jednoj i drugoj strani urgentno treba pomoć. Kad je nasilnik odrasla osoba, a nasilje pređe granice zakona, od pomoći mu je na raspolaganju advokat koji mu se može dodeliti po službenoj dužnosti, dok eventualna presuda može obuhvatiti i obavezno psihijatrijsko lečenje.

Ciljano, kontinuirano ponižavanje i zastrašivanje dešava se i u onlajn okruženju, na bezbednoj distanci od suočavanja licem u lice sa ljudskim bićem koje trpi nasilje. Istraživanja u američkim školama govore da je u đačkom uzrastu tzv. cyberbullying zapravo ređe zastupljen i uglavnom je tek prateći aspekt dominacije kroz ponižavanje slabijeg u fizičkom prostoru. Slučajevi nasilja među decom i mladima koje se prelilo i na onlajn mreže, a koji su okončani samopovređivanjem ili samoubistvom mete ponižavanja, međutim, privlače više pažnje medija u često senzacionalističkom tonu. Zahtevi za strožim zakonima, ograničavanje ili zabranu korišćenja internet platformi ubrzo utihnu, između ostalog i zato što se pojedinačni incidenti ne rešavaju opštim zabranama. Dobra zakonodavna rešenja, međutim, obuhvataju podizanje odgovornosti škola i srodnih struktura za sprovođenje edukativnih i preventivnih programa, praćenje ponašanja, prepoznavanje vršnjačkog nasilja, znakova depresije i slično.

Sa odraslima stvari stoje bitno drugačije, zato što su pravno odgovorni za svoje postupke, ali i jer se namera da se drugom nanese povreda ili šteta može jasnije utvrditi. U svetu odraslih, zapravo, cyberbullying obično sa sobom povlači neko od već propisanih krivičnih dela zlostavljanja, proganjanja, zloupotrebe ličnih podataka, polnog uznemiravanja ili kršenja ljudskih prava po osnovu ličnih svojstava (roda, porekla, statusa). Za proganjanje koje za posledicu ima smrt osobe koja se proganja, predviđena je kazna zatvorom od jedne do deset godina.

U slučaju kad siledžija ne prekorači pravne barijere, rešenje nije u dodatnom sužavanju zakonom dozvoljenog ponašanja koje bi sankcionisalo svaku psovku ili impulsivnu, nerealnu pretnju. U zoni regulisanja društveno nepoželjnog ponašanja, zajednica je ta na kojoj leži odgovornost da stane u zaštitu osoba koje trpe kontinuirano ponižavanje i zastrašivanje, kao i da bojkotom i osudom ograniči nasilniku prostor za nasilje.

U vreme kada svoj onlajn život provodimo u sve sitnije fragmentisanim mehurovima, nije uvek lako povesti široku diskusiju o društvenim patologijama, ali to nam je, kao civilizaciji koja je nekako dogurala do 21. veka, možda i poslednja šansa.

SHARE Fondacija razvila je jednostavan alat za unapređenje digitalne bezbednosti – portal na kom se mogu naći odgovori za razne vrste nedoumica o ličnoj bezbednosti na internetu, od tehničkih do pravnih.



Milica Jovanović je samostalna novinarka i urednica.

Čitaj još:

CYBERAMA 7: Internet u Srbiji sa Njuz ekipom


Često pričamo o dobrim i o lošim stvarima na internetu, ali retko se pitamo kakvo je generalno stanje digitalnog prostora u Srbiji. Da li je zdrav, slobodan i bezbedan, ili je postao isuviše kontrolisan i maliciozan? Koliko se zaista koristi za nadzor, manipulaciju društvom i pojedincima, širenje dezinformacija, botovanje, uvrede, pretnje? Da li je moguće sačuvati dostojanstvo onlajn i odupreti se državi, korporacijama i random trolovima?

Gosti sedme, specijalne epizode serijala Cyberama su Jelisaveta i Viktor iz ekipe NJUZ.NET, koji će iz pozicije bezmalo prosečnih korisnika interneta u Srbiji pokušati da odgovore na neka od ovih naizgled lakih pitanja.



Čitaj još:

SHARE Bilten: Cyberama 7, prevare frilensera, moderacija onlajn sadržaja…

Cyberama 7: Internet u Srbiji sa NJUZ ekipom


Često pričamo o dobrim i o lošim stvarima na internetu, ali retko se pitamo kakvo je generalno stanje digitalnog prostora u Srbiji. Da li je zdrav, slobodan i bezbedan, ili je postao isuviše kontrolisan i maliciozan? Koliko se zaista koristi za nadzor, manipulaciju društvom i pojedincima, širenje dezinformacija, botovanje, uvrede, pretnje? Da li je moguće sačuvati dostojanstvo onlajn i odupreti se državi, korporacijama i random trolovima?

Gosti sedme, specijalne epizode serijala Cyberama su Jelisaveta i Viktor iz ekipe Njuz.net, koji će iz pozicije bezmalo prosečnih korisnika interneta u Srbiji pokušati da odgovore na neka od ovih naizgled lakih pitanja.

Budi onlajn u sredu 24. novembra u 20h na ovom YT linku. Registracija nije obavezna, ali je korisna: dobićeš podsetnik sa linkom za strim.


Frilenserka na meti prevaranata


Kako možete postati žrtva internet prevare dok tražite posao i dogovarate se sa potencijalnim poslodavcima? 

Priča frilenserke iz Beograda koja je zamalo izbegla finansijsku štetu. → SHARE Fondacija


Moderacija onlajn sadržaja i ljudski faktor


S obzirom na sve veći značaj moderiranja onlajn sadržaja u javnom diskursu, važno je sagledati drugačiju perspektivu kako bi se razumelo funkcionisanje algoritamske moderacije. Suprotno popularnoj pretpostavci koja odvaja mašinsku i ljudsku moderaciju, trenutno stanje predstavlja mešavinu uloga mašine i čoveka. Drugim rečima, ljudi su prilično uključeni u proces.

Više o moderaciji onlajn sadržaja i kako ona funkcioniše u gostujućem tekstu Ilje Lobanova. → SHARE Fondacija


PLUS:


Šta je enkripcija i kako funkcioniše – tekst Filipa Paraga →  Internet društvo Srbije

Opasnosti predloga zakona o biometrijskom video-nadzoru u Portugalu → European Digital Rights (EDRi)

Saveti za verifikaciju sadržaja na društvenim mrežama → Bellingcat 

Clearview AI prekršio pravo na privatnost građana Australije → Kancelarija Poverenika za informacije 

SAD stavile na crnu listu NSO Group, proizvođača špijunskog softvera Pegasus → The Hacker News

Fejsbuk prekida program tehnologije prepoznavanja lica, ali ne i kompanija Meta → Vox


PRIJAVITE SE NA SHARE BILTEN


Cyberama 7: Internet u Srbiji sa NJUZ ekipom

Često pričamo o dobrim i o lošim stvarima na internetu, ali retko se pitamo kakvo je generalno stanje digitalnog prostora u Srbiji. Da li je zdrav, slobodan i bezbedan, ili je postao isuviše kontrolisan i maliciozan? Koliko se zaista koristi za nadzor, manipulaciju društvom i pojedincima, širenje dezinformacija, botovanje, uvrede, pretnje? Da li je moguće sačuvati dostojanstvo onlajn i odupreti se državi, korporacijama i random trolovima?

Gosti sedme, specijalne epizode serijala Cyberama su Jelisaveta i Viktor iz ekipe Njuz.net, koji će iz pozicije bezmalo prosečnih korisnika interneta u Srbiji pokušati da odgovore na neka od ovih naizgled lakih pitanja.

Budi onlajn u sredu 24. novembra u 20h na ovom YT linku. Registracija nije obavezna, ali je korisna: dobićeš podsetnik sa linkom za strim.

Cyberama je livestream serijal o aktuelnim temama iz oblasti društva, tehnologije i sajber-prostora. Zajedno sa gostima u studiju i zajednicom na četu, svake poslednje srede u mesecu analiziramo vesti, društvene fenomene i odgovaramo na pitanja relevantna za pojedinca i društvo u 21. veku.