“Politički” sadržaji na Instagramu: Kritični stadijum informisanja
U poslednjih nedelju dana, kompanija Meta izložena je kritikama sa raznih strana zbog svoje odluke da ograniči politički sadržaj na platformama Instagram i Threads. Postoji nekoliko razloga zbog kojih je ova odluka izazvala negativne reakcije i u cilju boljeg razumevanja ovog poteza važno je proći kroz svaki od njih.
Prema najskorijim istraživanjima, Instagram ima dve milijarde aktivnih mesečnih korisnika, odnosno skoro 40% svetske populacije koja koristi internet, što ga čini četvrtom najpopularnijom društvenom mrežom, iza Facebook-a, YouTube-a i WhatsApp-a.
Koga sve pogađa ovakva odluka?
Za početak, Metina definicija “političkog”, koja se u ovom kontekstu odnosi na političke ali i društvene sadržaje, sama po sebi je dosta nejasna, jer je teško definisati šta sve spada u sporan sadržaj. Iz kompanije su takođe naglasili da su definicije ograničenog sadržaja otvorene za promene u skladu sa kompleksnim svetskim izazovima sa kojima se suočavamo. Ovo naravno platformama daje odrešene ruke da u bilo kom trenutku prilagode svoja pravila u odnosu na teme koje smatraju nepogodnim ili čiju vidljivost žele da smanje. Iako je za segment definicije koji se odnosi na politički sadržaj, objašnjeno da se prevashodno misli na informacije koje se tiču zakona ili izbornih procesa, društveni sadržaji predstavljaju mnogo veći izazov.
Društveno jeste političko isto onoliko koliko je i političko društveno, pa samim tim ovakva distinkcija i nejasna postavka može biti jako opasna, pogotovo kada razmišljamo o sadržaju koji se može odnositi na socijalno ugrožene i marginalizovane grupe. Ženske, LGBTQ+, ekološke i druge društveno svesne i odgovorne organizacije lako mogu potpasti pod ova ograničenja, iako su upravo te organizacije one kojima su društvene mreže nekada najrelevantniji, ako ne i jedini kanal komunikacije.
Pokušaj ograničavanja ovakvih sadržaja predstavlja direktnu pretnju po slobodu izražavanja i pravo na pristup informacijama, a ljudemože (još) dublje zatvoriti u njihove informativne mehure. Ako do korisnica i korisnika ne dopiru sadržaji koji ukazuju na društveno-političke probleme, osim ako direktno ne prate ove stranice, postavlja se pitanje šta to znači za takozvanu ideju ‘umreženog društva’ koju ove platforme tvrde da neguju od svog osnivanja.
Cenzura u doba izbora i rata
Sledeće važno pitanje je – zašto sada? Tokom 2024. godine, skoro 50 odsto svetske populacije trebalo bi da izađe na birališta – od SAD i izbora za Evropski parlament, preko Turske i Tajvana, pa sve do Meksika i Južne Afrike – što godinu čini istorijskom. Nakon žestokih kritika s kojima je Meta bila suočena prethodnih godina, pogotovo kada je u pitanju kasna reakcija na širenje dezinformacija po njihovim platformama, propagiranja govora mržnje koji je doprineo genocidu nad Rohinjama u Mjanmaru i pristrasnog promovisanja određenih vrsta vesti i medija, ovakav potez može se tumačiti kao preventivno ‘saniranje štete’. Nažalost, odluka može imati veoma dalekosežne i negativne posledice na sam izborni proces kao i na rezultate izbora, jer korisnicama i korisnicima daje nepotpunu sliku potencijalnih problema i glasova koji se o tim izborima pitaju.
Uz to, drugi veliki razlog predstavlja trenutni genocid koji se sprovodi u Gazi nad Palestincima. Imajući u vidu da će ovakva ograničenja na sadržaj imati najviše uticaja na izbore u Americi i izbore za Evropski parlament, jasno je da je sklanjanje fokusa sa događanja u Gazi direktan pokušaj relativizacije ove teme kao jedne od najvažnijih za glasače. Očigledno je da se usled značajno pristrasnog izveštavanja o ovom konfliktu od strane nekih od najvećih medija u svetu, mnogo ljudi okrenulo društvenim mrežama u potrazi za neposrednim izvorima informacija o tome šta se dešava. Porast građanskog novinarstva znatno se osetio na društvenim mrežama i služi kao vitalni kanal za pravovremeno informisanje.
Već mesecima unazad svedočimo raznim metodama ućutkivanja palestinskih glasova na svim društvenim mrežama. Istraživanja su pokazala da Instagram sistemski cenzuriše objave koje se tiču Palestine, dok su korisnici iz Palestine takođe ukazali na to da su njihove objave često ostale nevidljive za sve osim za one koji ih postavljaju (shadowbanning). Zbog svega ovoga, sporna Metina odluka samo daje legitimitet ovakvim praksama, dok ih oslobađa odgovornosti i potrebe da pravdaju svoje poteze. Sadržaj koji potiče direktno iz Palestine bio je od presudnog značaja za mnoge ljude da situaciju sagledaju iz različitih uglova i, u nekim slučajevima, promene mišljenje, kako o svojem okruženju tako i o svojim izabranim političarima.
Genocid u Gazi neminovno će predstavljati veliko pitanje za glasače na predstojećim izborima širom sveta, pa nije nerazumno zaključiti da suzbijanje ovakvog sadržaja može da ima dalekosežne posledice na izborne procese. Naročito imajući u vidu zabrinjavajuće trendove opadanja sloboda u gotovo svim zemljama u poslednje dve decenije, povećanog broja nepouzdanih izvora informacija, kao i sadržaja kreiranog posredstvom generativne veštačke inteligencije, trenutno su provereni i transparentni izvori koji se bave društvenim i političkim pitanjima potrebniji nego ikada. I među tim izvorima, kao i među primaocima takvih informacija, pretežno se nalazi se mlađa populacija čiji se najveći deo informativne dijete sastoji od informacija dobijenih preko društvenih mreža. Stoga, ako takvi sadržaji ostanu nevidljivi baš tu, veća je verovatnoća da mogu proći ispod radara.
Sistem ‘odustajanja’ (opting-out) i moderacija kroz algoritam
Još jedna posebno sporna stvar jeste sam način uvođenja promena, koji je kompanija zasnovala na principu odbijanja pristanka (opt-out). Meta je odlučila da podrazumevana postavka bude da se ova promena uvede svima, a da oni koji žele (i znaju) kako da je izmene to mogu da učine. Iako deluje da se na ovaj način korisnicima pruža mogućnost izbora, i da su oni ti koji mogu da odluče da li žele ovakvu promenu da prihvate, ostaje činjenica da je ograničenje sadržaja dato kao podrazumevana postavka. To znači da je odluka ipak doneta, smišljeno i prikriveno, da najveći broj korisnika neće na nju ni obratiti pažnju niti se interesovati. Iako ne postoji ništa sporno u ideji da su korisnici ti koji sami odlučuju koje vrste sadržaja žele da vide, neodgovorno je da platforme na korisnike prebacuju teret odlučivanja. Ne bi trebalo da se podrazumeva da se promene uvode bez obaveštenja i podrobnog objašnjenja i da se očekuje reakcija, već da sami korisnici biraju da li takvu promenu žele da naprave nakon što im se ona na adekvatan način obrazloži.
Takođe je sporna i metodologija koju je Meta primenila u definisanju političkog sadržaja. Ovo svakako nije prvi put da kompanije na netransparentan način odlučuju da se postave u ulogu moderatora; slična situacija dogodila se i pre nekoliko godina, kada je Tviter odlučio da u određenim zemljama sveta, uključujući i Srbiju, obeležava naloge medija koji su bliski ili sarađuju sa vlastima. Donošenje ovakvih odluka iza zatvorenih vrata i bez adekvatnog komuniciranja može se ispostaviti kao veoma štetno za korisnike.
Većina algoritama koji pokreću velike platforme, funkcionišu po principu preporuke. To znači da sadržaji i nalozi sa kojima korisnici već imaju interakciju određuju buduće sadržaje i naloge sa kojima mogu doći u dodir, kao i sa potencijalnim sadržajem koji se takođe bave sličnim temama. Onog trenutka kada se takva opcija ukine, ili po Metinim rečima ‘ograniči’, automatski se drastično smanjuje slobodan pristup informacijama i znanju. Ovi algoritmi operišu pod velom tajne, ali ono što znamo jeste da je Meta poslednjih godina već uvodila promene koje smanjuju količinu informative i umesto toga prioritizuju takozvane zabavne sadržaje. Međutim, sve preko toga samo je spekulacija kada se u pitanje dovodi logika iza sistema po kojem oni rade.
Šta može da se uradi?
Ohrabrujuća je činjenica da je najnovija odluka Mete izazvala lavinu reakcija i da se puno autora društveno-političkog sadržaja, aktivistkinja i aktivista brzo mobilisalo da prošire poruku o tome šta se dešava i kako korisnice i korisnici mogu da se odupru ovakvim uslovima. U Srbiji, veliki broj Instagram stranica odmah je postavio detaljna uputstva za svoje korisnike kako mogu da onesposobe ovu promenu, kao i koje su potencijalne opasnosti takve fragmentacije informativnog prostora na mrežama. To samo ukazuje na činjenicu da je raste svest korisnika i tvoraca sadržaja i da će teže biti da se ovakve promene uvode na mala vrata u nadi da ih niko neće zapaziti. Naravno, veliki problem ostaje kako skrenuti pažnju onima koji ovakve sadržaje svakako ne prate, pa možda nisu ni obavešteni da je do ove promene došlo. To je, međutim, šire pitanje tehnološke pismenosti koje se ne može rešavati samo u okvirima društvenih mreža, već zahteva ozbiljnu inicijativu onih koji imaju društvenu odgovornost, kao što su različite nadležne institucije u obrazovanju, pravosuđu, i drugim oblastima, pa i sama ministarstava.
Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Čitaj još: