Bilten
SHARE Bilten: Afera Encrochat, AI Akt, digitalna bezbednost i ljudi…
Afera Encrochat
Objava Europola da je uspešno sprovedena velika akcija hapšenja zahvaljujući ‘razbijanju’ Encrochat telefona i aplikacija prikazuje ozbiljne rezultate, ali podiže i nekoliko važnih pitanja na koje do sada javnost nije dobila odgovore. Medijima dominira narativ da je, kao i u ‘aferi Skaj’, razbijena enkripcija komunikacije, a zapravo se u oba slučaja radilo o klasičnom ‘hakovanju’ od strane evropskih organa reda. Takođe, tokom celog procesa su neselektivno nadzirani i nedužni građani.
Kad policija hakuje → SHARE Fondacija
EU ograničava upotrebu intruzivnih AI sistema
Evropski parlament je glasanjem o Aktu o veštačkoj inteligenciji zauzeo poziciju protiv biometrijskog nadzora javnih prostora u realnom vremenu. Između ostalog, u nedopuštene primene veštačke inteligencije Parlament je kategorisao prediktivne policijske AI sisteme zasnovane na profilisanju, lokaciji ili prethodnom kriminalnom ponašanju. Naredni korak ka usvajanju Akta je proces trijaloga EU parlamenta, država članica i Komisije.
Više detalja o poziciji EU parlamenta → SHARE Fondacija
Ljudski faktor digitalne bezbednosti
Do incidenata u informacionim sistemima često dolazi zbog propusta koji naprave ljudi, što može biti posledica neznanja, podložnosti socijalnom inžerenjeringu ili nedovoljne svesti o rizicima u digitalnom okruženju. Digitalna bezbednost se ne oslanja samo na tehnologiju ili procese, jer upravo pojedinci mogu da pruže kontekstualno razumevanje neophodno za otkrivanje i sprečavanje napada.
Kako da osnažimo pojedince u pogledu digitalnih rizika → SHARE Fondacija
PLUS:
Otvoreno pismo za zaštitu komunikacije novinara od špijuniranja → European Digital Rights (EDRi)
Kako izgleda posao ljudi koji treniraju veštačku inteligenciju → The Verge
Analiza bezbednosti popularnih čet aplikacija → Tech Policy Press
Protesti i digitalne tehnologije → Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
Razvoj “Predatorgejt” afere u Grčkoj → Balkan Insight