Digitalne utopije

Jedna od glavnih tema vezana za trenutni diskurs o bezbednosti podataka jeste kako ostati anoniman i bezbedno razmenjivati podatke. Informacije na internetu se agregiraju u sklopu raznih servisa i socijalnih mreža. Sve počinje da ima centralizovanu strukturu. Stvaraju se utabani putevi kojima putuju podaci. Autonomija i anonimnost korisnika se gube u tom procesu.

Internet kao politički alat


Sredinom druge decenije 21. veka smo videli da je internet postao poprište različitih političkih bitaka. Čak se može ići tako daleko da se kaže da je bitno uticao na ishod predsedničkih izbora moćnih zemalja. Sve ovo nam govori koliko su World Wide Web i servisi koji se na njemu nalaze duboko ušli u kulturu i svakodnevni život običnog čoveka. Prirodno je da se zapitamo da li neko aktivno pokušava da manipuliše pomenutim sistemom.

Vlasnici ovih gigantskih web servisa drže ključeve u svojim rukama. U mogućnosti su da kontrolišu sadržaj koji se postavlja na njihove platforme, upravljaju tokom informacija, i svi podaci prikupljeni putem raznih platformi pripadaju njima te oni mogu da raspolažu istim kako im volja. Ako uvedemo i činjenicu da su mnogi od tih platformi i servisa dobili pristup najintimnijim delovima čovekovog života, odmah može da nam budemo jasno da je ulog ogroman.

Postoje ljudi kojima je anonimnost ili bezbedan prenos podataka od krucijalnog značaja. Bilo da su to novinari, whistlebloweri, naučnici i akademici, filozofi, hakeri, svi oni danas postavljaju isto pitanje. Kakve su nam opcije ako World Wide Web prestane da bude neutralna platforma za svakoga da razmeni ili prezentuje ideju?

Vrlo brzo dolazimo do zaključka da internet takav kakav je u 2020. nije mesto koje je otvoreno za bilo kakav misaoni ili idejni eksperiment. Dakle početna premisa interneta već posrće. A mi kao krajnji korisnici postavljamo sami sebi vrlo jednostavno pitanje: Da li smo progutali jednu vrlo primamljivu priču, a dobili jednu sasvim drugu, poprilično gorku realnost?

Postizanje cilja održavanja anonimnosti i integriteta podataka svodi se na dve ideje: decentralizovanu arhitekturu sistema i enkripciju podataka. Ovo su potrebni, ali ne i dovoljni uslovi da se stvori realna alternativa za većinu stvari za koje danas koristimo internet.

Urbit


Jedna od novih platformi, pisana i projektovana potpuno od nule, jeste Urbit. Fokusira se na premisi Pure computing-a, u smislu da omogućava korisniku fokusirano i efikasno ostvarivanje raznih zadataka, bilo da je to razmena informacija sa drugim korisnicima, provera vremenske prognoze, rad na naučnom radu ili komuniciranje u grupama i slično…

Urbit je pokrenula kontroverzna internet ličnost Curtis Yarvin (poznatiji mnogima kao Mencius Moldbug, po seriji alt-right blogova krajem dve hiljaditih). On je započeo ideju o potpuno decentralizovanom, anonimnom i modernom operativnom sistemu u okviru svojih doktorskih studija na Berkeley-u. Međutim od 2018. on više nije u kompaniji.

Srž ovog operativnog sistema je povezanost. Urbit je izgrađen potpuno od nule i predviđen je da za sad bude instaliran na postojećim UNIX operativnim sistemima (Linux, BSD). Međutim on ostaje potpuno izolovan i ne komunicira sa host operativnim sistemom. Pokreće se u sopstvenoj “virtuelnoj mašini” i pruža korisniku potpuno homogen eko-sistem. Svaku instancu sistema trenutno je potrebno registrovati, nakon čega joj se dodeljuje jedinstveni Urbit ID. Ovaj sistem je implementiran na blockchain tehnologiji i omogućava integraciju crypto wallet-a. Na taj način je omogućeno plaćanje i vršenje anonimnih transakcija iz samog sistema.

Nakon uspešnog prijavljivanja i instalacije, sistemu može da se pristupa iz terminala ili web browsera (u vidu GUIa).

Dakle Urbit je zamišljen kao umrežen operativni sistem za 21. vek i za svakoga. Njegova trenutna misija je da vam obezbedi “čisto” okruženje u kom možete bezbedno da komunicirate i odrađujete neke fundamentalne radnje, anonimno i bezbedno. Bez distrakcija, vrlo fokusirano, svesno i pragmatično. Nešto što je do sada trebalo da postane suština, a zapravo je postalo sve sem toga. Web 2.0 je dosta dao, može se reći trajno promenio svetski i tehnološki reljef, ali po koju cenu?

Urbit se može posmatrati kao jedan interfejs za pristupanje agregatu ličnih informacija i ideja! Platforma je potpuno neutralna, fokusirana na postizanje cilja i efikasno korisćenje računara. Open source kompletnog stack-a na kom je izgrađen ne dozvoljava bilo kakvu manipulaciju, MIT licenca omogućava lako forkovanje, a u kombinaciji sa decentralizovanom strukturom sistema mislim da imamo dobitnu kombinaciju što se tiče dugovečnosti potencijalne platforme.

Matrix


Tokom 2019. godine izašla je platforma za decentralizovanu i anonimnu komunikaciju pod nazivom Matrix. Razvijana od strane non-profit organizacije Matrix.org Foundation, pod Apache licencom, sa ciljem da ljudima pruži bezbednu, modernu komunikaciju u realnom vremenu (to podrazumeva tekstualnu i glasovnu komunikaciju, bridging sa ostalim platformama kao što su Slack, IRC, XMPP i komunikaciju za IoT i VR uređaje). Cela platforma izgrađena je na standardima otvorenog koda. (WebRTC, HTTP).

Nakon što pošaljete poruku, ona se kreira na svim serverima čiji korisnici učestvuju u konverzaciji u kojoj ste poslali pomenutu poruku. Ne postoji centralni čvor koji ima vlasnistvo nad konverzacijom, već su na ovaj način svi članovi na mreži tretirani ravnopravno.

Konverzacija se nalazi na računaru svakog od učesnika. Ovo znači da svaki server ima nezavisnost visokog stepena. Svako može da pokrene sopstveni server i učestvuje u široj Matrix mreži.

Riot je jedan od klijenata koji vam pružaju moderan i lep interfejs za komunikaciju na Matrix mrežama. Dostupan kroz browsere, desktop i mobilne aplikacije.

Scuttlebutt


Scuttlebutt je decentralizovana socijalna platforma sa fokusom na peer 2 peer prenos podataka i enkripciju. Daje mogućnost slanja direktnih poruka i chat-a, ali i poštovanja različitog sadržaja. Podaci i poruke se prenose direktno između vas i vaših prijatelja i čuvaju se lokalno na vašim mašinama bez pristupa ikakvim centralnim serverima. Na ovaj način svi podaci su lokalizovani i decentralizovani, tako da možete da im pristupate i kad ste offline.

Patchwork je third party klijent (takođe i najpopularniji) koji je prikazan na slici.

Interesantna zamisao o socijalnoj mreži koja se praktično nalazi na našem hard disku nam omogućava da čitamo i menjamo sadržaj dok smo offline. Prvom prilikom kad uhvatimo internet konekciju klijent u pozadini odrađuje sinhronizaicju i izmenu podataka. Sve poruke su end-to-end enkriptovane. Servis kao i klijent su potpuno free i open source.

Budućnost razmene informacija


Ne možemo sa sigurnošću da znamo koliko i u kojoj meri će bezbednost i pouzdanost slanja i dobijanja informacija putem računarskih mreža biti prisutna. Ono što je sigurno jeste da je potreba za tim sve veća. Šta je neophodno od nas korisnika da bi promena interneta bila ostvarljiva?

Potrebno je da zaboravimo na sve što smo dosad iskusili. Samo iz jednog prostog razloga, da bi eliminisali bilo kakva očekivanja. Sistem će se menjati i razvijati po našim potrebama, poštujući osnovne principe na kojima je postavljen. Zvuči pomalo idealistički, ali mislim da je sada već skorija istorija pokazala da je to jedini ispravan način. Lično mislim da ni enkripcija ni decentralizacija neće dati željene rezultate osim ako ne rade zajedno. Potreban nam je nov i svež pogled na stvari. Računari i bazis kompjuterskih nauka se nisu bitno menjali od njihovog nastanka. Većina revolucionarnih ideja je nastala 60-ih godina prošlog veka. Mi danas živimo u potpuno drugačijem svetu. Samim tim su se i naše potrebe potpuno promenile. Takođe, u početku će novonastale promene zahtevati izuzetnu tehnolosku pismenost, ali sama priroda procesa usvajanja promene se pobrinula za to. Prvi na udaru prihvatanja iste će biti oni najzagriženiji, entuzijasti, tech-savvy, hakeri, slobodni umovi, ljudi koji vole inovaciju, eksperiment, filozofi, oni svesni i pre svega oni koji su spremni da se bore za privatnost kao realnost ne samo kao ideal. Pa hajde da pustimo prirodu da odradi svoje, mi samo treba da joj damo priliku.



Filip Miletić je student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Pored interesovanja u oblasti računarske grafike, operativnih sistema i umetnosti novih medija, bavi se i temama slobode i zaštite podataka, internet kulturom, filozofijom i muzikom. Vebsajt: 0xdd.xyz.

Čitaj još: